Noć je bila osvetljena kao dan. Artiljerijsko bombardovanje je tuklo po položajima Bugara i Nemaca tokom cele noći. Poslednji trenuci se približavaju. Uskoro će znak za juriš.

Preko 2.000 bojnih topova najrazličitijih kalibara je pripremalo put ka otadžbini. Ravnomerne eksplozije i potresi postali su deo pozadinske buke. Ništa nije odvlačilo ni vojnike ni oficire od presudnosti trenutka pred njima. Dve godine priprema, dve godine života u rovu. Sve je vodilo ka ovom danu, satu, minutu.

Po dogovoru generalštaba savezničke vojske, čast proboja pripada Srbima - tačnije armijska grupa centar, srpska armija na potezu Dobro Polje - Veternik - Kozjak.

Srpska vojska bila je podeljena u 2 armije. Prva pod komandom Petra Bojovića i 2. pod komandom Stepe Stepanovića. Komandant štaba bio je Živojin Mišić.

JURIŠ

Artiljerijsko bombardovanje trajalo je više od 20 sati pre nego što je utihnulo. Iz Generalštaba stigla je poruka komandanta: "Dobro polje će biti vrh koplja koje će voditi ka otadžbini." Telegram vojvode Mišića označio je znak za pokret:

Svi komandanti, komandiri i vojnici treba da budu prožeti idejom, od brzine prodiranja zavisi ceo uspeh ofanzive. Ta brzina je u isto vreme i najbolja garancija protiv iznenađenja, jer se njome postiže rastrojstvo neprijatelja i potpuna sloboda u našim dejstvima. Treba drsko prodirati, bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte! S nepokolebljivom verom i nadom, junaci, napred u otadžbinu!

Tačno u 5.30 č. centar Solunskog fronta krenuo je u totalni juriš. Od prve linije do komore, kao klin teran vihorom, srpska vojska se zabila i probila front celom dužinom. Bugarske divizije su pred njima redom krenule da se raspadaju. Pilot Dragutin Savić, prvi svedok pobede:

Ljudi! Bugari beže, beže Nemci! Front je probijen, pešadija je na svojoj zemlji! Gledam svojim očima. Leteo sam nisko, tri stotine metara iznad zemlje, lica sam im video. Mašu nam, naši jurišaju, front je probijen, čujete li me, front je probijen!!

OSLOBOĐENJE

Posle proboja srpska vojska nije znala za počinak. Gonjeni nezaustavljivom željom povratka kući konstantno su održavali bojni kontakt sa neprijateljem. Svugde gde je bio pokušaj organizovanijeg otpora - jednostavno je odnesen pred naletom srpskih jedinica. Skoplje, Niš, Kraljevo, Leskovac - sve je zauzimano na juriš i na bajonet. Kao da su reči vojvode Mišića odjekivale za njima:

Bez počinka, do krajnjih granica ljudske i konjske snage. U smrt, samo ne stajte!

Pred svima išla je 1. armija vojvode Bojovića. Prva je stupala u okršaj i prva za neprijateljem. Posle 45 dana neprestanog gonjenja našli su se pred kapijama prestonice. Pred Beogradom.

BEOGRAD

Prva armija je odmah stupila u boj.

Nezadrživi naleti Dunavske, Moravske i Drinske divizije razneli su neprijatelje na prilazu gradu. Ne čekajući naređenje, komitske jedinice su već bile na ulicama prestonice do jutra. Do 11 č. konjički eskadron Drinske divizije probio se na Kalemegdan.

Rat je završen za 45 dana od proboja Solunskog fronta. Od 15. septembra do 1. novembra srpska vojska je preletela 600 km.

Rat je gotov. Beograd je trijumfalno oslobođen.

Foto: Oslobođenje Beograda u Prvom svetskom ratu/Istorijski arhiv Beograda

SLIKA: Jedinice srpske vojske na ulicama oslobođenog Beograda 1. novembra.

Autor: redportal.rs