Zlatni standrard je suvereno vladao berzama i međunarodnom trgovinom sve do sredine 20. veka, a među njima je britanski Soverin zauzimao primat. Međutim, Britanija se skida sa zlatnog standarda 1931. godine, posle čega Soverin (iako mu je vrednost bila jedna funta) nije više bio legalno sredstvo plaćanja. Međutim, zlato je zlato, stoga je Britanska kovnica novca nastavila da proizvodi kovanice soverina ka sredstvo za trgovinu među zemljama u razvoju.
Kada je nastupila kriza pred rat pa potom i sam Drugi svetski rat, soverin se pokazao kao odličan za finansiranje ratnih napora - posebno pokreta otpora širom Evrope.
Hose Beraha je bio poreklom iz imućne porodice Sefarda, a on sam je rođen u 1907. u Skoplju. Sa padom kraljevine 1941. nakon Aprilskog rata, celokupna njegova porodica biva odvedena u koncentracione logore gde i pobijena. Beraha je jedva uspeo da izvuče živu glavu i da sa svoja dva mala nećaka soverinima plati begstvo u Albaniju a potom i u Italiju.
U Italiji, Beraha je uspeo da se skrasi, da nauči jezik i da počne da radi. Nakon rata počeo je da se bavi izvozom i tu je otkrio da je Britanski soverin, ključ koji otvara sva vrata.
Kako je prolazilo vreme sve više se interesova za soverin, gledajući sitnice i razlike među sdicijama kovanja, dok na kraju nije shvatio - jedan soverign vredi 20 $ na tržištu, a njegova izrada košta samo 9$. Vrlo, vrlo ubrzo nakon te spoznaje Beraha je otvorio malu kovnicu u Milanskoj ulici Andrea Doria i počeo da proizvodi, pogađate, soverine. Što je još čudnije bilo, vremenom, njegovi proizvodi su bili većeg kvaliteta i izrade od Britanskog originala iz Kraljevske kovnice jer su imali jedan ceo procenat više zlata!
Foto: Wikipedia.org/RED
Do 1951. godine Beraha je postao multimilioner; Svoju kompaniju je prodao, i potom se (kako dolikuje) povukao sa porodicom u Švajcarsku.
Međutim, britanske vlasti su ubrzo postale svesne Berahinih "proizvoda". Već godinu dana kasnije zahtevale su ekstradiciju od Švajcarskih vlasti na osnovnu optužbi za falsifikovanje.
Foto: Wikipedia.org/RED
Ali ni Hose nije sedeo skrštenih ruku, ubrzo je stigao i kontra argument. Beraha je izjavio da kako odavno soverin nije bio sredstvo plaćanja u Britaniji i nije mogao da se koristi pri plaćanju robe ili usluga, bio je jedino zanimljiv kolekcionarima numizmatičarima. Ovo je čak i testirao, i svi redom su ga odbili kada je pokušao da im da novčiće - uključujući i samo britansko ministarstvo finansija! Posavetovali su ga kratko: "Pokušajte da ih prodate numizmatičarima", što je on i izneo kao dokaz pred sud.
Na osnovu ovoga švajcarski sud je odbacio optužbu i zahtev za ekstradiciju. Britanci su ostali "kratkih rukava", a Hose Beraha je nastavio da uživa u svom "legalno" stečenom bogatsvu.
Autor: Brajan Inis / red portal
