Glavna tema bila spoljna politika usmerena prema Balkanu
Juče je održana sednica Komiteta za spoljne poslove američkog Kongresa. Toj sednici je predsedavao Eliot Engel, odlazeći kongresmen Sjedinjenih Država, stručnjak za Balkan i jedan od političara koji najviše podržavaju albanske težnje u južnoj srpskoj pokrajini da dobiju nezavisnost. Najaktivniji je bio za vreme rata na Kosovu i Metohiji, a podršku Albancima je pružao i nakon toga.
Engel je odlazeći kongresmen zato što je sredinom ove godine izgubio na izborima za američki Kongres od Džamala Boumena, i to više nego ubedljivo. Izgubio je bez obzira na veliku podršku koju je dobio od Hilari Klinton koja važi za izuzetno uticajnu osobu u okviru Demokratske partije, ali i cele američke politike.
Pored Engela, u okviru ove sednice Komiteta za spoljne poslove američkog Kongresa govorili su i dobro poznati političari poput Medlin Olbrajt, državne sekretarke Sjedinjenih Država za vreme NATO agresije, kao i Danijela Servera, čoveka koji je imao veliku ulogu za vreme rata u Bosni.
Suštinski ovaj sastanak se odnosio na preporuke budućoj Bajdenovoj administraciji za vođenje spoljne politike usmerene ka Balkanu, sa posebnim akcentom na podregiju Zapadnog Balkana, a glavno pitanje jeste šta je rečeno u okviru same sednice?
U samom uvodu Eliot Engel je naveo:
Nekoliko dana nakon što sam izabran za kongresmena 1988. godine, u mojoj kancelariji u Bronksu me je posetio Hari Barjaktari, danas moj blizak prijatelj. Rekao mi je za mesto po imenu Kosovo u Jugoslaviji koje je većinski nastanjeno Albancima. Zbunjen, pitao sam da li se to mesto definiše kao Kosovarsko, Jugoslovensko ili Albansko. Tu je krenula moja edukacija o onome za šta drugi smatraju da sam ekspert - Balkanu.
Nastavio je u oštrijem tonu:
Na mnogo načina, američka uključenost u rat na Balkanu devedesetih bio je vrhunac naše posthladnoratovske moći. Zaustavili smo ubijanje i zajedno sa našim NATO saveznicima smo iskoračili sa čuvarima mira kako bi sprečili brutalno ubijanje. Zaustavili smo genocid u Evropi. Danas je ostalo još mnogo nedovršenog posla.
Dotakao se teme Kosova i Metohije:
Kosovo je nazavisna država više od 10 godina, a pre 30 je to bio samo san. Vreme je da Srbija nastavi dalje. Kosovo je nezavisno i nikada se neće vratiti. Kampanja otpriznavanja ide na štetu samo Srbiji zato što bez priznanja neće ući u Evropsku uniju. Veoma sam ponosan na ono što smo uradili 1999. godine. Zaustavili smo genocid u Evropi.
Nakon uvoda Eliota Engela, reč je preuzela Medlin Olbrajt, koja je u dobroj meri pričala o korupciji:
Moramo da napadnemo korupciju koja uništava političke institucije i podriva vladavinu prava u regionu. Sprečavanje zarobljavanje država i naša podrška tome je glavni prioritet.
Nakon toga, Medlin Olbrajt se dotakla ruskog i kineskog uticaja na Balkanu:
Zvuči uprošćeno, ali moramo da obratimo pažnju. Nismo dovoljno obratili pažnju na ovaj region i kao da trenutno postoji narativ da smo uradili sve što smo mogli.
Danijel Server naveo je da Evropska unija nije u stanju da reši probleme koji postoje na Balkanu pre svega zbog odbijanja nekih članica EU da priznaju nezavisnost južne srpske pokrajine:
Suštinski preduslov za rešavanje preostalih problema na Balkanu jeste ponovno uključivanje Sjedinjenih Država uz pomoć naših evropskih partnera. Evropska unija je pokazala da ne može sama da se nosi sa ovim problemima.
Januš Bugajski, ekspert za Balkan u okviru jedne vašingtonske nevladine organizacije, najavio je potrebu za stvaranjem vojske tzv. Kosova:
Kosovo će radije biti u NATO paktu, nego što će NATO da bude na Kosovu.
Takođe, dotakao se i teme Republike Srpske:
Dejtonski sporazum koji je kreiran 1995. godine više ne donosi dobro i služi za razvijanje korupcije. Sjedinjene Države moraju da izvrše pritisak na Evropsku uniju da sankcionišu one koji žele da slome Bosnu i Hercegovinu i da mirovne snage EU odu na severo-istok kako bi sprečile secesiju Republike Srpske.
Nekoliko dana nakon što sam izabran za kongresmena 1988. godine, u mojoj kancelariji u Bronksu me je posetio Hari Barjaktari, danas moj blizak prijatelj. Rekao mi je za mesto po imenu Kosovo u Jugoslaviji koje je većinski nastanjeno Albancima. Zbunjen, pitao sam da li se to mesto definiše kao Kosovarsko, Jugoslovensko ili Albansko. Tu je krenula moja edukacija o onome za šta drugi smatraju da sam ekspert - Balkanu.
