Jedna od veoma poželjnih i cenjenih osobina ličnosti jeste duhovitost. Brojna istraživanja partnerskih odnosa pokazuju da žene, na primer, navode duhovitost kao jednu od veoma važnih osobina pretpostavljenog idealnog partnera.
Aristotel je rekao da je duhovitost drskost koja je stekla obrazovanje. Ako pođemo od etimološkog značenja reči, duhovitost označava "okretni duh", osobu čiji duh ne miruje ni kada je osoba mirna. U psihološkom smislu duhovitost označava osobu čiji su mentalni procesi živahni.
Foto: Pixabay.com
Platon je upozoravao da su smisao za humor i smeh malo više od atributa zla. Prema njemu, svaka osoba koja se koristila mnogim šalama pokazivala je ponosno ponašanje; hvalili su se sobom i usudili se da ismevaju druge.
To što antički filozofi nisu gledali blagonaklono prema duhovtisti je zbog činjenice da umetnost nasmejavanja drugih ponekad uključuje korišćenje uvredljivih izjava. Ona prkosi moralnim kodeksima i ismeva određene grupe društva. Objektivizuje ljude, njihova uverenja, fizičke osobine itd.
Međutim dobar smisao za humor, onaj koji zna kako da primeni ironiju i duhovitost na stvarnost koja je često pomalo siva, gotovo je uvek znak inteligencije. To je umetnost onih koji ono što vide oblikuju elegantnom satirom čineći nam stvarnost manje krutom i sivom. Korišćenje smisla za humor na sofisticiran i kreativan način je umetnost.
Bez obzira verovali ili ne, u proseku oni koji imaju sposobnost da koriste istančaniji i kreativniji smisao za humor nego inače imaju veći IQ. Ali znamo da postoje ljudi sa visokim koeficijentom inteligencije koji nisu baš bili dobri u pričanju viceva.
Postoje detalji koji ovu temu čine još zanimljivijom. Кao što je otkriveno u studiji Univerziteta u Beču, Austrija, ljudi sa odličnim smislom za humor dobili su veoma visoke verbalne i emocionalne ocene inteligencije.
Generalno, ekstrovertirani ljudi koriste humor kao strategiju za suočavanje sa stresom, brigama ili svakodnevnim nedaćama.
Foto: Pixabay.com
Кada su jednom Alberta Ajnštajna pitali odakle potiču njegova domišljatost, kreativnost i inteligencija, odgovorio je, sasvim prirodno, da je tajna njegov smisao za humor. Ovaj smisao za humor imao je od detinjstva. U srcu je još uvek bio dete sposobno da sa radoznalošću i nevinošću gleda na svet. Daleko od toga da je trivijalna anegdota, Ajnštajn je vrlo dobro znao šta govori kada je naglasio važnost smisla za humor u njegovom odnosu sa ljudskom inteligencijom.
Zapravo, mnoge neuropsihološke studije podržavaju ideju povezanosti između naših pozitivnih emocionalnih stanja i kreativnosti, kao i inteligencije. Ne možemo zaboraviti da smeh povećava proizvodnju dopamina u mozgu. Ovaj neurotransmiter takođe "uključuje" one neuronske mehanizme koji posreduju u učenju.
Кao rezultat toga, postajemo fleksibilniji i kreativniji, a pamćenje i mentalni fokus se poboljšavaju. Smeh takođe pojačava našu pažnju. Smeh je život, smisao za humor nas povezuje sa drugima. Smanjuje stres, jača imuni sistem, a takođe nas čini mnogo produktivnijima.
Autor: redportal.rs
