Svake godine, 9. februara obŠµležava se Svetski dan pice.
Nema mesta na svetu na kojem se ne zna Å”ta je pica. UobiÄajno je miÅ”ljenje da pica potiÄe iz Italije. MeÄutim, to nije taÄno.
SmiÅ”ljena je joÅ” u antiÄkoj GrÄkoj Äim su Grci usavrÅ”ili "tajnu" meÅ”anja braÅ”na s vodom. Isprva je to bio pljosnati hleb koji se pekao ispod užarenog kamena, a drevni "pica-majstori" premazivali su ga uljem pomeÅ”anim sa zaÄinima.
Izgled kakav nam je danas poznat, poprimila je verojatno tek negdje krajem 16. ili poÄetkom 17. stoleÄa, kada je iz Amerike u Evropu stigao paradajz, bez kog danas picu gotovo ne možemo zamisliti.
U 18. stoleÄu, ova "pogaÄa premazana paradajz sosom" stiže do Napulja, u Italiji. Pica se, veÄ tada pod tim imenom, poÄela peÄi i prodavati po trgovima.
Davne 1830. godine u Napulju je postojala prva picerija koja je poslovala u zatvorenim prostorijama. Pre toga, picerije su postojale samo kao prodajni pultovi na otvorenom. I danas, kada se pica raÅ”irila po celom svijetu, Napulj je ostao grad u kojem je pica viÅ”e od obiÄnog jela.
Naziv pica potiÄe od reÄi "picea" i "piza" kojima su se na podruÄju Sicilije i Kalabrije na lokalnom dijalektu latinskog jezika nazivale pogaÄe.
Svakog 9. februara, povodom Svetskog dana pice, u razliÄitim delovima sveta održavaju se takmiÄenja i dogaÄaji.
Autor: redportal.rs
