Nemamo mnogo šta više da uradimo, zaključio šef evropske diplomatije

Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku Evropske unije Žozep Borelj izjavio je u intervjuu za evropski portal "Euraktiv" da je EU praktično iscrpla sve mogućnosti u oblasti sankcija protiv Rusije.

"Nema mnogo više da se uradi sa stanovišta sankcija, ali možemo da nastavimo da povećavamo finansijsku i vojnu podršku", rekao je Borelj nakon sastanka ministara odbrane EU i Stokholmu.

EU je nedavno odobrila 10. paket sankcija protiv Rusije.

Na pitanja novinara na konferenciji za štampu u Evropskoj komisiji, da li EU sprema novi paket sankcija, portparoli nisu mogli da daju precizan odgovor i ograničili su se na izjavu da o tome razgovaraju zemlje članice i da ta rasprava ne može da bude javna.

"Zaista, godinu dana nakon invazije, dolazimo do kraja mogućnosti", priznao je Borelj, upitan o sledećim potencijalnim koracima koje bi EU mogla da preduzme kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu.

On smatra da je odgovor nastavak podrške Ukrajini, sprečavanje zaobilaženja sankcija i korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu Ukrajine.

"Ukrajini je potrebno mnogo novca samo da bi mašinerija radila, država u ratu ima velike finansijske potrebe. To će zahtevati mnogo napora sa naše strane, tako da sankcije i vojna podrška nisu sve", kaže on.

Borelj predlaže plan za korišćenje 3,6 milijardi evra iz Evropskog mirovnog fonda za naoružavanje Ukrajine od početka invazije prošlog februara, koji je nedavno dopunjen za dodatne 2 milijarde evra za 2023 godinu.

Ako plan bude odobren, milijarda evra bi se koristila za nadoknadu državama članicama za obezbeđivanje municije u Ukrajini iz preostalih zaliha i još milijardu evra za zajedničke nabavke. Ovaj plan još uvek nije odobren od država članica.

"Za sada nam je potreban sporazum o 2 milijarde evra. Ako ovo ne bude dovoljno, onda ćemo ponovo da se vratimo na temu jer ne znamo koliko municije možemo da kupimo sa ovih 2 milijarde evra", naglašava Borelj.

On je upozorio da će Evropskom mirovnom fondu biti potrebno više resursa za sve ostalo, "po celom svetu, pa čak i za Ukrajinu".

EU takođe traži da se treće zemlje pridruže njenim naporima. Zasad je samo Norveška već izrazila interesovanje, a Kanada je potencijalno voljna da se pridruži.

Autor: Tanjug / redportal.rs