Balkanski gradovi u kojima je Rakić službovao na kraju rata su ušli u sastav Kraljevine Jugoslavije

Na današnji dan, 30. septembra, rođen je srpski diplomata i pesnik, Milan Rakić. U vreme njegovog rođenja, u Beogradu se koristio stari Julijanski kalendar, pa je po tom kalendaru dan Rakićevog rođenja 18. septembar 1876.

U Beogradu je završio osnovnu i srednju školu, a pravni falutet u Parizu. Po povatku službovao je kao konzul u Prištini, Solunu, Skoplju i Skadru.

O njegovom službovanju u Prištini 1905 -1911 Rakić navodi:

Sa očajanjem mora čovek misliti na budućnost našega naroda, ako nam stanje potraje još koje vreme. Sa svih strana čuju se glasovi očajanja, pa i od onih koji su tu da pomognu stradalnicima. Jadna pomoć... A ja sam uveren da je za ovakvo stanje kriv naš zločinački nerad.

Za Rakića se vezuje i anegdota o crkvenom zvonu. Naime, Rakić je 1908. pre oslobođenja Kosova od Turaka sakrio crkveno zvono u podrumu srpskog konzulata. Odmah po izbijanju Prvog balkanskog rata 1912, kao dobrovoljac priključio se srpskoj vojsci. Četa Vojvode Vuka kojoj je pripadao Rakić, prva je ušla u oslobođenu Prištinu. Po ulasku u grad odmah je otišao do zgrade tadašnjeg srpskog konzulata i izvadio ga. Zvono je potom postavljeno u porti pravoslavne crkve. Rakić je prvi povukao uže zvona, a potom su to učinili i ostali. 

Pesnik je po oslobođenju Prištine pisao svojoj ženi, gde joj u pismu prenosi impresiju o oslobođenju grada:

Juče, utornik, na čelu jedne kolone uđoh u Prištinu. Još sad ne mogu da se stišam i da mirno pišem o svemu što se za ovo nekoliko dana dogodilo. Glavno je da je sve bilo dobro i da je Kosovo osvećeno.

Za pesnikovo službovanje u srpskoj vojsci vezuje se još jedna zanimljiva činjenica. Srpska vojska je tokom Prvog balkanskog rata često recitovala njegovu pesmu Na gazimestanu, a da pritom nisu znali da se među njima nalazi autor. U knjizi Ratnici Crne ruke - besmrtna prethodnica, navodi se Rakićev opis nesvakidašnjeg događaja.

Dakle izbismo na samo mesto Kosovske bitke. S desne strane gudio je Lab, pun nove snage od jesenje kiše, i žurio da odnese veliku vest. S leve, na brežuljku, slegalo se zamišljeno Muratovo turbe. Postrojiše nas. U pratnji štaba pojavi se komandant: "Junaci moji, znate li gde se nalazite? Znate li kako se ovo mesto zove?" U zbijenom stroju lupkarala je puška o pušku, zatezale se ramenjače. "Ovde, gde mi sada stojimo, na Vidovdan 1389. godine, istog dana i istog sata, poginula su oba cara! To je Gazimestan na kojem je Obilić..." Oko mene popadali vojnici. Pogledam: ljube zemlju! Valjda sam se i ja bio sagnuo, kad nisam primetio otkud izađe mlad oficir s isukanom sabljom. Stade pred komandanta, pozdravi, raportira nešto, pa se okrete stroju. Diže sablju i poče gromko: "Na Gazimestanu od Milana Rakića!" Prvo me izdade sluh, pa onda i vid. Ispred mene se podiže breg sa turbetom, zavi u crveno i osta viseći kao plamena zastava. Iskaza me celog – planina! Od uzvika se lomilo nebo. Nova i mlada Srbija slavi Vaskrs, a ja? S mukom sam se držao na nogama. Više osetih, no što videh, kad se neko odvoji iz moje jedinice i, u trku, stiže pred komandanta: "Gospodine pukovniče, taj koji je ispevao ovu pesmu ovde je sa nama. Evo ga pozadi, s bombama, u odredu Vojvode Vuka!" I odmah odjeknu komandantov glas: "Dobrovoljac Rakić, napred!" Čuo sam sve, ali nisam mogao ni da koraknem. Čak ni da otvorim usta. Rukavom od šinjela zaklonio sam lice i pustio suze, prvi i poslednji put tada.,

Poznato je da su Jovan Dučić i Milan Rakić bili prijatelji, upoznali su se dok su živeli u Parizu. Dučić o Rakiću kaže:

Sa Rakićem sam postao svesrdnim prijateljem već u prvom susretu, sa prvim pogledom, sa prvim stiskom ruke. Uostalom, sa Rakićem nije ni bilo mogućno drukče. On je bio napravljen od jednog komada, sav prav, neposredan, integralan, sav zatvorena linija. Ničeg napolovičnog, uslovnog, konvencionalnog.

Foto: cmjp.rs/cmjp.rs

Tokom Prvog svetskog rata bio je savetnik poslanstva u Bukureštu 1915. potom 1921. u Sofiji, a od 1927. i u Rimu. Preminuo je u Zagrebu 1938.

Izabran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije 1922, a redovan član je postao tek 1934.

Udruženje književnika Srbije dodeljuje pesničku nagradu nazvanu po njemu.

Autor: redportal.rs