Poslednji vizantijski monasi, reda koji je sveti Bazil uspostavio 356. godine u sadašnjoj Turskoj, bore se da očuvaju svoju crkvu u Italiji.
Monah Klaudio (27) je napustio obećavajuću karijeru u operi da bi postao monah. Sada peva samo u crkvi.
Foto: italianways.com
- Imao sam samo 6 godina kada sam prvi put otkrio Boga ali sam te kasnije u životu shvatio svoje zvanje, kada sam već započeo svoju opersku karijeru - rekao je monah Klaudio.
Korsaro i ostali monasi se oblače u klasične pravoslavne odore, crne haljine i ogrtači sa okruglim šeširom koji je ravan na vrhu.
Monah Sveti Nilus je uspostavio crkvu u Grofateri 1004. godine, 50 godina pre Velike šizme.
Foto: italianways.com
U to vreme monasi iz Grotaferate su odlučili da budu verni papi u Rimu pre nego patrijarhu u Konstatinopolju.
Ipak, njihovi običaji su i do dana današnjeg ostali vizantijski, način obreda, liturgija na antičkom grčkom, dok katolici koriste lokalni jezik ili latinski jezik za svoje mise.
Većina monaha je povezano sa malom zajednicom Grka i Albanaca u južnom delu Italije koji su naseljeni njihovim potomcima. Oni su poslednji monasi italijansko-albanske tradicije koji su u redu svetog Bazila.
Foto: italianways.com
Monah Filipo Pekoraro (23) je odgajan u italijansko-albanskoj porodici u Siciliji, potomak naroda Arbereše, koji su pobegli pred omsanlijskom invazijom Balkana u 14. veku.
- Odrastao sam u sredini veoma bliskoj crkvi, taj životni put mi je bio predodređen - rekao je Pekoraro.
Nažalost, mladi monasi nisu uspeli da nadoknade ceo red. Sredinom prošlog veka bilo je čak 80 monaha u manastiru. Ipak, Korsaro je ubeđen da je ovu dugu tradiciju očuvati.
Foto: italianways.com
- Mislim da nas je Bog izabrao da održimo našu tradiciju i zahvaljujem mu se na blagodetima koje mi je dao da uspešno obavljam ovaj težak zadatak - rekao je Korsaro.
Autor: redportal.rs
