ARHEOLOGIJA: Rekreiran legendarni parfem kraljice KLEOPATRE ⚱👃😊🌸

Seksi i pikantan 💗

Naučnici su uspeli da rekreiraju legendarni parfem egipatske kraljice, miris pred kojim su poklekli i Julije Cezear i Marko Antonije ludo se zaljubivši u kraljicu Egipta. Uz kombinaciju pisanih izvora, hemijskih analiza i nekoliko desetina pokušaja pred nama je napokon jedan od najpoznatijih mirisa u istoriji.

Prema Belzu Paskalu koji je rekao "da je Kleopatrin nod bio nešto kraći cela istorija svet abi bila drugačija", možemo da zaključimo da je njena lepota a ne pamet bilo ono što je činilo nju toliko fatalnom - posebno za dvojicu najmoćniji muškaraca toga doba. Sa druge strane mnogi su poput paskala, govorili šta bi se sve moglo dogoditi da njen parfem bio bar za dlaku manje dotaknut erosom. Iako ne možemo da vidimo njenu lepotu, sada bar možemo da okusimo njen miris.

U antičkom periodu Egipat je bio naširoko poznat po mirisima i melemima. Do vremena Kleopatre VII za sobom su imali preko 3.000 godina tradicije stvaranja parfema - sada 2.000 godina kasnije naučnici su pokušali da rekreiraju proces, kao i sastav mirisa detaljno opisujući svoj proces u radu koji je objavljen u časopisu Near Easter Archeology.

Kako se navodi:

Osnova egipatskih parfema je biljno ulje ili životinjska mast pre no alcohol kao u današnjim parfemima. Mirisi su stvarano kroz dim i spaljivanje mirisne smole, kora drveta i biljaka (samo ime perfem, nam dolazi od latinskog "per fume", što znači "kroz dim") ili kroz proces maceracije odnosno potapanja različitih smola, cvetova, začina, biljaka i mirisnog drveća u tečnost.

Međutim, tačno značenje hijeroglifa kojima su ispisani recepti ovih parfema je ostalo izgubljeno u vremenu. Nama su poznata imena ulja koja su korišćena u pogrebnim obredima i hramovskim ritualima iz Kleopatrinog vremena, ali njihov sastav nam nije poznat. Grčki i rimski pisani izvori su lakši za prevod, ali se smatraju nepouzdanim jer su autori bili takođe autsajderi i stranci i nije im bio poznat zanat stvaranja parfema. Posebno je teško odrediti sastojak poznat pod imenom "ulje oraha za parfem" jer ne znamo koja je orašasta voćka u pitanju.

Ipak nenadano otkriće fabrike parfema u Tmouisu iznelo je nove podatke na videlo. Tmouis je bio deo Mendesa, čiji parfemi su bili poznati širom Mediterana. Keramičke bočice za parfem se mogu pronaći širom lokaliteta što ukazuje da su bile za komercijalnu potrebu a ne za lokalnu.

Koristeći se rendgenskim snimcima molekula u keramičkim posudama sastav parfema je delimično analiziran.

Pored toga, uz pomoć moderne hemije i antičkih tekstova, autori rada doktor Dora Goldsmit sa Frale Univerziteta u Berlinu i doktor Šon Koulin za Humboltd Univerziteta u Berlinu testirali su više različitih potencijalnih supstanci u nadi da će otkriti najpoznatiji miris antike. Koristeći se najrazličitijim vrstama potencijalnih supstanci i metodama pripreme tim je izneo mišljenje:

Jedna kombinacija varijabli proizvela je miris koji je bio veoma prijatan, sa pikantnim osnovnim notama miroa i cimeta sa slatkim notama.

Takođe sve kombinacije mirisa su trajale preko dve godine, što je još jedna potvrda izvora iz antike koji navode da su mirisi bili veoma dugovečni i da su čuvali dugo svoju snagu.

Iako definitivno možda i nećemo nikad sa 100% tačnosti znati kakav je bio Kleopatrin parfen, posetioci postavke National Geographic pod imenom Queens of Egypt imali su mogućnost da pomirišu približni kraljevski parfem koji su naučnici nazvali Eau de Cleopatra.

Sami parfemi su zaista bili posebni, jer njihova uloga nije bila samo da mirišu dobro. Pored mirisa posedovali su i antifungalna i antibakterijska svojstva koja su u mešavini suzbijala loše mirise tela dozvoljavajući notama mirisa da zasijaju.

U budućnosti, naučnici se nadaju da će moći da obnove bar deo repertoara mirisa starog Egipta, čime bi mogli da omirišemo svet koji je nestao pre više od 2 milenijuma.