Vilijam Divlji Bil Donovan široj javnosti poznat je uglavnom kao osnivač američke službe OSS – preteče CIA.
Donovan je, inače, bio heroj Velikog rata, prvi američki oficir odlikovan Krstom za zasluge i Medaljom časti. Dekorisan je u isto vreme kada i njemu ne baš omiljeni pretpostavljeni, general Mekartur. No, manje je poznato da je između dva rata, osim Mekartura, i Donovan posetio Beograd i odao počast srpskim vojnicima palim u Velikom ratu.
Još intrigantnije je to što je Donovan imao kontakte s političarima i oficirima Kraljevine Jugoslavije, a tokom i nakon rata i s NOVJ, odnosno DFJ-FNRJ. U prvom slučaju, često mu se pripisuje da je imao veze s pučem 27. marta 1941, a u drugom, da je, iako ostrašćeni antikomunista, odlično sarađivao s Josipom Brozom Titom.
Američki predsednik Frenklin Ruzvelt bio je protivnik izolacionizma i, još od napada Nemačke na Poljsku, zalagao se za aktivnu borbu protiv sila Osovine. U cilju procene situacije u Evropi i odvraćanja balkanskih država od saveza s nacističkom Nemačkom, krajem 1940. je u London i zemlje Starog kontinenta poslao svog ličnog prijatelja, Vilijama Donovana.
Donovan je 9. januara iz Londona stigao u Kairo, potom u Atinu, a u Sofiji se obreo 20. januara. Sutradan je imao susrete s pronacističkim predsednikom vlade Bogdanom Filovim i ministrom inostranih poslova Ivanom Popovom, a 22. januara primio ga je i bugarski car Boris Treći.
Istoga dana je "Simplon – Orijent ekspresom" krenuo za Jugoslaviju i u Beograd je stigao u poznim večernjim satima. Na stanici su ga dočekali američki poslanik Artur Blis Lejn, vojni ataše Luis Džozef Fortje i konzul Robert Makarti.
Zanimljivo je da je u Jugoslaviju ušao bez ikakvog dokumenta, pošto mu je u sofijskom hotelu ukradena "fascikla s pasošem, dva preporučena pisma, znatnom sumom dolara, jednim kreditnim pismom i nekoliko fotografija za pasoš, ali bez ikakvih (službenih) dokumenata". Sa stanice se prebacio do Lejnovog stana u Deligradskoj 20, gde je boravio sve do odlaska iz Beograda.
Sutradan je obavio razgovore s predsednikom Ministarskog saveta Dragišom Cvetkovićem, potpredsednikom vlade Vlatkom Mačekom, ministrom inostranih poslova Aleksandrom Cincar-Markovićem i pomoćnikom ministra Ilijom Jukićem. Tokom dana je u američkom poslanstvu, u Ulici kralja Milana br. 11, održao konferenciju za štampu.
Na razlozima posete i toku razgovora s jugoslovenskim političarima posebno je insistirao dopisnik Junajted presa, poznati novinar Leon Kej, ali konkretne odgovore nije dobio. Najintrigantniji bio je poslednji dan Donovanovog boravka: u jutarnjim časovima položio je venac na Spomenik neznanom junaku, a s Avale se odvezao do zemunskog aerodroma. Ovde su ga, navodno, dočekali direktor civilnog vazdušnog saobraćaja Mate Hođera i direktor Aero-kluba i predsednik Aeroputa Rudolf Pilc.
Za gosta na pisti, ispred hangara Aeroputa, bili su "postrojeni avioni civilnog vazdušnog saobraćaja", a "gospodin Borčić, na avionu domaće proizvodnje, izveo je akrobacije", koje su zadivile američkog pukovnika. Reč je o potporučniku Dušanu Borčiću, pilotu 161. eskadrile 6. lovačkog puka 51. vazduhoplovne grupe, koji je "akrobacije" izveo lovcem Rogožarski IK-3. Samo četiri meseca kasnije, 6 aprila, Borčić je poginuo u istom avionu, hrabro braneći Beograd.
Donovan je u 19 časova domaćim "lokidom elektra" otputovao za Solun. U štampi, koja je pažljivo i detaljno pratila pukovnikov put po Evropi, a posebno posetu Beogradu, nijednog trenutka se ne spominje kontakt s vojnim licima ili ratnim vazduhoplovstvom, odnosno generalom Dušanom Simovićem.
Naime, brojni istoričari tvrde da je upravo Donovan motivisao Simovića da izvrši državni udar 27. marta 1941. godine. Daglas Valer u svojoj knjizi o Donovanu, međutim, tvrdi da je ovu priču u propagandne svrhe plasirao aparat Trećeg rajha.
Pet dana pre početka operacije "Anvil" (iskrcavanje savezničkih snaga u južnoj Francuskoj, 15. avgusta 1944), Donovan je avionom stigao u Kazertu. Ovde je, kao gost generala Henrija Džambo Vilsona, vrhovnog zapovednika savezničkih snaga na Mediteranu, boravio Josip Broz. U suštini, Vrhovni komandant NOVJ doputovao je na sugestiju britanskog premijera Vinstona Čerčila, kako bi se potvrdili zaključci sporazuma zaključenog na Visu i NOP obavezao na vođenje politike koja bi odgovarala zapadnim saveznicima.
Tito je bio smešten u kući kraj Vilsonovog štaba sa sinom Žarkom, sekretaricom Olgom Ninčić Humo, pratiocima Boškom Čolićem i Nikolom Nikicom Prljom i svojim omiljenim vučjakom. U četvrtak popodne 10. avgusta, Donovan je s Ficrojem Meklejnom i Elerijem Hantingtonom, novim šefom nezavisne američke misije pri NOVJ, prvi put imao petočasovni sastanak s Titom. Amerikanci su sutradan za Tita priredili svečani ručak na Kapriju, u vili Fortuno, u vlasništvu Mone Strader Vilijams.
U međuvremenu, u Napulj je doputovao i Čerčil. Sastanak Tita s britanskim premijerom održan je 12. i 13. avgusta na terasi vile Rivalta, u napuljskoj četvrti Posilipo. Vila je do rata pripadala švajcarskoj porodici Kafliš, vlasnicima čuvene fabrike konditorskih proizvoda, a konfiskovana je za štab savezničke komande.
Britanci su svakako izbegli posetu Kapriju i vili Fortuno, pošto je Mona Vilijams održavala bliske odnose s Valis Simpson i vojvodom od Vindzora, bivšim kraljem Edvardom Osmim, navodno naklonjenim nacističkom režimu.
Kao rezultat sastanaka u Napulju usledio je ukaz kralja Petra Drugog od 29. avgusta 1944. kojim se general Dragoljub Mihailović razrešava dužnosti načelnika Štaba Vrhovne komande u okupiranoj Jugoslaviji i stavlja na raspolaganje ministru vojske, mornarice i vazduhoplovstva.
Poljska počela da gradi zid na granici sa Belorusijom
Đoković u Crnoj Gori, dočekan uz pesme o Kosovu ❤
Autor: redportal.rs
