Katalonski parlament usvojio je rezoluciju o pomilovanju 1.000 ljudi – većinom žena – osuđenih za vradžbine u regionu pre 400 godina, piše Gardijan.
Ovaj potez prati slične gestove u Škotskoj, Švajcarskoj i Norveškoj, nakon što je više od 100 evropskih istoričara potpisalo manifest pod naslovom: Nisu bile veštice, bile su žene. Rezoluciju, koja je usledila nakon kampanje u lokalnom istorijskom časopisu Sapiens, podržale su levičarske i nacionalističke stranke u parlamentu.
Komentarišući dokumentarni film TV3 pod naslovom Veštice, velika laž, katalonski predsednik Pere Aragones opisao je lov na veštice kao "institucionalizovani femicid". Procenjuje se da je između 1580. i 1630. godine oko 50.000 ljudi širom Evrope osuđeno na smrt zbog veštičarenja, od kojih su oko 80% bile žene.
Dok je severnom Evropom besneo lov na veštice, u Španiji, inkvizicija je učinila mnogo da iskoreni jeres između Jevreja i muslimana koji su nasilno preobraćeni u hrišćanstvo. Inkvizicija je bila skeptična prema optužbama za veštičarenje.
Međutim, Katalonija je bila izuzetak, a lov na veštice trajao je do 18. veka. Ono što se smatra prvim evropskim zakonom protiv veštičarenja doneseno je u Ljeidi 1424. godine. Prema Pau Kastelu, profesoru moderne istorije na Univerzitetu u Barseloni, lov na veštice je bio češći u Kataloniji jer su ruralna područja bila pod apsolutnom vlašću feudalaca, a samo priznanje je bilo dovoljan dokaz krivice.
On je dodao da su, paradoksalno, u slučajevima u kojima je pozivana inkvizicija optuženi često oslobađani zbog nedostatka dokaza. Veštice su često okrivljene za iznenadnu smrt dece ili za prirodne katastrofe i lošu žetvu, rekao je Kastel. Prema istoričaru Nuriji Morelo, osumnjičeni su često bili praktičari tradicionalne medicine ili žene samostalnim putem.
Za razliku od ostatka Evrope, veštice u Kataloniji su vešane, a ne spaljivane na lomačama, kao u Škotskoj. Kastel kaže da su izabrali ovu metodu jer je bila jeftinija i nije trošila dragoceno ogrevno drvo.
Neka katalonska sela su angažovala lovce na veštice. Jedna takva bila je i Žoan Kazabruhas u selu Salent, čije su optužbe dovele do vešanja 33 žene. Kada je Inkvizicija kasnije otkrila da je većina žena nevina, Kazabrujas je zapaljen.
Ivet Eroles, autorka knjige o vradžbinama u Kataloniji, citira feministički slogan "mi smo unuke veštica koje nisu mogli da zapale", ali kaže da smo "tačnije, mi smo potomci onih koji su ih ubili; mi smo naslednici tlačitelja".
Severna Koreja ispalila 2 balističke rakete 🚀
Ša pričao sa Dalilom, pa dobio ŠAMARČINU od Tare 👋
Autor: redportal.rs
