"Verujem da ćemo vratiti kapelu na Lovćen"
Naš patrijarh je napadnut zbog izjave povodom početka božićnog posta gde je pozvao svoj narod da se ne tuče po ulicama. Šta će drugo da kaže srpski patrijarh kad vidi svoju duhovnu decu da se tuku pesnicama, motkama i kamenicama i jedni drugima razbijaju glave, nego da sa očinskim bolom u duši pozove sve koji to čine da se ne biju nego da čuvaju jedni druge. Nije mi jasno kome smetaju blage reči NJegove svetosti "svako je svakome potreban, ne možemo jedni bez drugih", a onda poziva na mir i "dvojednu ljubav prema Bogu i prema bližnjem, što znači (na ljubav) prema svakom čoveku". Ako nekome smetaju ovde navedene patrijarhove jevanđelske i očinske reči, onda taj treba da se zabrine za svoje duhovno stanje i zdravlje.
Ovim rečima mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, za "Novosti", komentariše uvrede na račun prvojerarha SPC, koje su u javnosti i na društvenim mrežama iznosile pojedine pristalice protesta u Srbiji.
Slične uvrede doživljavao je i patrijarh Irinej, pa i Pavle. Kako to ocenjujete?
- Iz sadašnjih napada na patrijarha vidi se da ga pojedinci nisu razumeli ili nisu hteli da ga razumeju da je on sve verne pozvao na put slobode: da prevaziđemo sebičnost i isključivost i da se svako nauči pružati pravo i prostor drugome "da izražavajući svoju slobodu i svoje darove i sposobnosti, na miran, civilizovan i demokratski način doprinese dobru po svim pitanjima od opšteg značaja kako za sadašnjost, tako i za budućnost naroda i države". On ovim rečima zastupa najširu slobodu ličnosti, svakoga ko želi da se bori za dobro svog naroda i ujedno naznačuje na koji način se to dobro može postići. Upozorava da se motkama i kamenicama ne može postići ništa dobro, kao što je davno rekao naš narod - da zlo dobra doneti neće. Onima koji su pre trideset godina nasred Terazija izvređali patrijarha Pavla trebalo je dosta vremena da se za to pokaju, a ovima koji sada neosnovano prozivaju patrijarha Porfirija trebaće vremena da shvate širinu njegove misli i dubinu njegove brige i ljubavi za povereni mu narod.
Tenzije nisu ništa manje ni u Crnoj Gori...
- Uveren sam da su zavade u Crnoj Gori proizvedene na veštački način. One su opasne, ali su i rešive. Mnogima su dobro došle podele u našem narodu i dugo se na njima radilo i spolja i iznutra. Prirodno je da nam treba vremena da ih prevaziđemo, da se bratski razumemo i izmirimo. Siguran sam da je to iskrena želja kod svih bez obzira na to ko je sada na kojoj strani.
Nemile scene ponovile su se na Cetinju i posle vašeg ustoličenja. Kao da se pojedini ne mire sa tim što ste seli na tron Svetog Petra Cetinjskog?
- Rado pominjem one svečane trenutke kada smo duboko osećali jedinstvo cele pravoslavne Crne Gore koja je predvođena našim patrijarhom Porfirijem ustoličavala svog mitropolita. Tu svečanost nije moglo da pokvari ni paljenje guma, ni pravljenje haosa na Cetinju. Za taj haos nije krivo većinsko, tradicionalno i čestito Cetinje, nego pojedinci iz vrhuške bivšeg režima. I ovom prilikom kao i mnogo puta dosad pokazalo se da kroz Crkvu, njeno hristoliko zajedništvo živi NJegoševa Crna Gora i da je snaži blagoslov Svetog Petra Cetinjskog i Svetog Vasilija Ostroškog.
Često se od tzv. građanskih snaga i u Srbiji i u Crnoj Gori čuje da se SPC meša u državna pitanja. Ima li tu istine?
- U svim civilizovanim zemljama sa hrišćanskom većinom poželjno je da Crkva bude aktivni činilac društva. Ona kao baštinik vekovnog duhovnog iskustva, predanja i znanja uvek može i treba da pomogne široj društvenoj zajednici u razrešenju suštinskih životnih pitanja koja se tiču smisla života. Što se tiče onih koji nas blate i optužuju za sve i svašta, pa i da se bavimo stranačkom politikom, meni je žao što su pali iz veronauke i što su se svojevoljno i zasluženo, nadam se privremeno, do njihovog pokajanja, našli izvan okrilja Crkve.
VRATIĆEMO KAPELU NA LOVĆEN
Jednom ste rekli da će doći dan kada ćemo "na svojim ramenima izneti kamenje na Lovćen i vratiti NJegoševu kapelu". Koliko je taj dan blizu?
- Verujem da će se to dogoditi zato što je povratak kapele na Lovćen ispunjenje NJegoševog amaneta da njegove kosti počinu u crkvi dug i obaveza cele Crne Gore prema njenom najvećem geniju. Rušenje kapele je bio nalog sa vrha komunističkih vlasti koje su se u tom zločinu poistovetile sa nekadašnjom austrougarskom okupacionom silom koja je srušila NJegoševu kapelu 1916. godine.
Autor: Novosti
