BEZGREŠNO ZAČEĆE: Ajkula se porodila nakon 10 godina života u akvrijumu sa ženkama 😀

Beba ajkulica se rodila u akvarijumu sa ženkama, u kome nikad nije bio nijedan mužjak 🤓

Sudeći prema naučnicima, bezgrešno začeće i bezgrešni porođaj device ajkule u akvarijumu u Italiji je prvi ikada zabeleženi slučaj kod ove vrste ajkula. Beba je ženka Mustelus mustelus vrste ajkule i rođena je u Cala Gonone akvarijumu na Sardiniji. Nju je porodila majka koja je poslednju deceniju provela u velikom bazenu-akvarijumu sa još jednom ženkom i bez mužjaka! 😀

Ovaj retki fenomen, poznat pod imenom partogeneza, je rezultat sposobnosti ženke da samooplodi svoja jaja u ekstremnim situacijama. Partogeneza je zabeležena kod više od 80 vrsta kičmenjaka, uključujući i kod riba i gmizavaca.

pročitajte još

DECA SATANE I GLASNICI LUCIFERA ILI TI: Zašto nam komarci zuje oko ušiju? 🤬🤬🤬🤬

DEVIČANSKI POROĐAJ

Partogeneza se događa iregularno, ali je zabeležena kod više različitih vrsta ajkula. Kako navodi Demijan Čepman, direktor Konzervatorijuma za ajkule i raže u Mote Marine Laboratory & Aquarium na Floridi:

Teško se detektuje u divljini, tako da o ovom fenomenu jedino znamo iz primera u zatočeništvu. Do sada je zabeleženo kod oko 15 vrsta ajkula i raža.

Naučnici su primetili da se partogeneza događa najčešće kod ajkula koje pripadaju vrsti Orectolobus ornatus, posebno kod ajkula tipa Chiloscyllium plagiosum kod zebrastih ajkula (Stegostoma tigrinum) - najviše iz razloga jer su one najčešće vrste koje se čuvaju u akvarijumima.

U divljini partogeneza verovatno predstavlja specijalni način produžetka vrste koji se aktivira u slučaju kada ženka ne može da pronađe mužjaka, verovatno zbog toga što je odvojena od ostalih ili zbog ljudskog uticaja usled klimatskih promena ili izlovljavanja ribe kojom se hrani. U akvarijuma duga izolovanost i odvojenost od mužjaka aktivira prirodan odgovor i reakciju ženki inicirajući početak partogeneze.

pročitajte još

EKOLOGIJA: Buka ljudi ne dozvoljava cvrčcima da se seksaju 😭

KLONIRANJE SA GREŠKOM

Postoje dva tipa partogeneze, apomiksis (forma kloniranja koja je česta kod biljaka) i automiksis (forma samoopodnje koja više naliči seksualnoj reprodukciji).

Kako objašnjava Kristine Dudžeon, istraživač sa Univerziteta Queensland u Australiji koja se specijalizovala za partogenezu ajkula:

Radije nego da se kombinuje spermatozoid i ćelija i tako stvori embrion, jajna ćelija se kombinuje sa posebnom ćelijom koja je nastala kada i ona. Ta specifična ćelija nosi u sebi komplementarnu DNK - ona je suštinski pseudo-sperma.

Potomstvo nastalo na ovaj način nosi 100% DNK informacija od majke, ali nisu klonovi majke. To je iz razloga jer polne ćelije (Gameti) imaju unikatnu kombinaciju gena koji se nasumično biraju od svakog roditelja tokom stvaranja, tako da svaka jajna ćelija ajkule (ili specijalna pseudo-sperma) ima drugačiji genetski sastav. Kada se oni spoje, stvaraju babu ajkulu genetski drugačiju od majke.

Takođe, sobzirom da se partogeneza isključivo događa kod ženki, a ženke ne mogu preneti Y hromozom - svaka beba nastala na ovaj način je ženka.

pročitajte još

ZOMBI OSA: Sadističko čedo prirode 👹

PROBLEMI SA ZDRAVLJEM

Partogeneza je, u svojoj biti, forma mešanja sa najbližim rođacima - i ako takvoj genetski diverzitet (koji je osnova zdravog potomstva) drastično je smanjen. Zbog toga potomstvo nastalo partogenezom ima manje šanse za preživljavanjem. Kako kaže Čepman:

Velika je stopa smrtnosti embriona kod partogenteskih beba. Ali ako uspeju da prežive velika većina njih vodi normalne živote, a neki čak imaju i svoje bebe ajkule.

Mala bebica ajkula je dobila ime Ispera i za sada je dobrog zdravlja. Očekuje je dug i srećan život u akvarijumu.