U ranim danima istraživanja crnih rupa, pre no što su uopšte i imale ime, fizičari nisu uopšte znali da li ovi bizarni objekti postoje u stvarnom svetu - našem kosmosu. Mogle su biti čudno dete komplikovane matematike u okviru teorije relativiteta, koja je tada bila relativno nova stvar. Međutim, tokom godina istraživanja dokazi su se u tolikoj meri akumulirali da su pokazali ne samo da su crne rupe realne i stvarne, nego postoji jedna u centru naše galaksije.
NAUKA: Da li je svemir SVESTAN? 🤔🧠
Pored njih postoji još jedna čudna predikcija Teorije relataiviteta, crvotočine. Da baš ti fantastični tuneli iz SciFy filmova koji vas u trenu odvedu na drugu stranu univerzuma. Da li su stvarne? I ako jesu i postoje negde u kosmosu, da li bi ljudi mogli da ih iskoriste da se kreću unaokolo? Nakon što su predvidete 1935. godine, većina istraživanja se kretala ka tome da su crvotočine nemoguće. Ali nova istraživanja ipak daju opciju i podatke na koji način bi se one mogle formirati, i taj proces bi mogao biti daleko prostiji nego što su fizičari zamišljali.
Ideja za postojanje crvotočina je potekla od fizičara Alberta Ajnštajna i Nejtana Rozena. Njih dvojica su izučavali čudne jednačine za koje sada znamo da su opisivale ono što mi nazivamo crne rupe. Ajnštajn i Rozen su otkrili da, bar u teoriji, površina crne rupe se može koristiti kao most u drugi deo svemira. Put može izgledati kao da ste se spustili u odvod vaše kade, i umesto da završite u odvodu vi se stvorite samo u drugoj kadi potpuno istoj kao iz one iz koje ste krenuli.
Naredna istraživanja su proširila tu ideju i otkrila dva problema sa kojima se uvek suočavamo kada pokušavamo da predvidimo postojanje lako uočljivih i po nas korisnih crvotočina - fragilnost i tananost. Kao prvo, po Teoriji relativiteta, gravitaciono privlačenje bilo kakve normalne materije, koja želi da prođe kroz crvotočinu, bi je istog trena zatvorilo. Stvaranje stabilne crvotočine iz tog razloga zahteva neki ekstra i atipičan dodatak koji će održati crvotočinu otvorenom - taj specijalni "začin" naučnici nazivaju egzotična materija (exotic matter).
Kao drugo, sistematiku nastanka crvotočina koje su naučnici proučavali oslanja se na efekte koji bi i mikroskopskog putnika zaustavili od prolaska. Izazov je jer procesi koji stvaraju crvotočinu i egzitična materija koja je stabilizuje ne mogu otići daleko od osnovnih postulata fizike. Prefiks "egzotična" ne znači da fizičari mogu da dosanjaju ili izmisle deus ex machina koji bi im rešio problem. Stoga, sve što su naučnici uspeli da pokažu je moguće postojanje mikroskopskih crvotočina. Veća crvotočina izgleda da zahteva poseban tip materije ili proces koji je neobičan, a opet dokaziv u okvirima fizike.
Neočekivani proboj se dogodio kasne 2017. godine, kada su fizičar Ping Gao, Daniel Džaferis (obojica sa Univerziteta Harvard) i Eron Vol (Univerzitet Princeton) otkrili način da otvore crvotočine uz pomoć kvantne povezanosti - osobine povezanosti kvantnih čestica na velikim udaljenostima. Ta specijalna osobina povezanosti omogućava da se egzotična materija dobaci do crvotočine i time ostane stabilna. Pride kvantnu povezanost je ekstreno lako stvoriti jer je jedan od osnovnih postulata kvantne fizike. Iako je ideja odlična i u okvirima fizike izvodljiva, opet nam samo omogućava stvaranje mikroskopskih crvotočina. Ali svejedno, ova nova teorija inspirisala je mnoge fizičare da pokušaju trik sa kvantnom povezanišću u cilju stvaranja većih crvotočina.
Zapravo, trenutno je pravi mali bum u fizici i trka stvaranja velikih i stabilnih crvotočina. Do pre koju godinu nismo ni smatrali da su crvotočine moguće, a sada ih redovno pravimo na mikroskopskom nivou. 😃
Autor: redportal.rs
