Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Lazarevu subotu u narodu poznatu kao Vrbicu.
U Vitaniji je živeo mladi Lazar sa sestrama Martom i Marijom, bili su imućniji pa su pomogali Hrista i apostole. Nekim čudom mladić umre. Na vest o njegovoj smrti Isus je došao u Vitaniju, gde je Lazar bio već četiri dana sahranjen. Kada se Isus približio grobu naredio da se skloni grobni kamen. Lazar je sahranjen po svim običajima uvijen u pogrebnu odeću - pokrov. Tada je pozvao Lazara da izađe, što je on i učinio.
Samo ustajanje Lazarevo iz gorba po Hristovoj naredbi smatra se pobedom života nad smrti. Lazrevo oživljavanje je ujedno i poslednje Isusovo čudo na zemlji.
Nakon vraćanja u ovozemaljski život ovaj mladi čovek je rukopoložen od apostola Pavla i Varnave. Bio je prvi kipranski vladika i služio je gotovo 30 godina. Po predanju Bogorodica mu je poklonila omofor (sveštenici nose na oba ramena tu traku), njenom rukom izvezen.
Na Lazarevu subotu odlazilo se po vrbove grančice, zatim su se vraćali u crkvu gde se vršilo osvećenje grančica. Nakon osvećenja deljena je deci, koja su njom kitila kuće.
Cveće sa kojim je pravljen venčić sutradan, na praznik Cveti se stavljao u vodu i ukućani su koristili za umivanje.
Vuk Karadžić je zapisao stihove pesme o Lazarevoj suboti koja se pevala u portama crkvi.
IZVOR: YT / Milan Milić
Autor: redportal.rs
