Nakon Kosovskog boja i pada najnaseljenijeg dela srpske države, Makedonije, započinju talasi migracija Srba ka zapadu. Pritisnuti Turcima, stalnom pljačkom, uništenjem i ropstvom postepeno i u više krakova Srbi se iseljavaju na zapad. Prema najstarijim izvorima Srbi izbeglice su već krajem 14. veka stigli čak do Apenina, i do oblasti Molize u južnoj Italiji.
Foto: Wikipedia.org/https://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0/
SLIKA: Oblast Molize u Italiji.
U pokrajini Molize bilo je čak 9 srpskih naselja. Pored ovih zabeleženih naseobina, Srbi su se naselili i u Abrucu, Avelinu, Apuliji i Kalabriji.
Nažalost do 19. veka, samo su Srbi u selima Akvaviva, Kleroče, San Feliče i Montemiro očuvali sećanje, jezik i običaje.
Foto: epigrafinascoste.blogspot.com/MT DI MARCO & ZATINI
SLIKA: Plaketa iz sela San Felice sa svojim origininalnim srpskim imenom Filič.
Običaj koji se ubedljivo najduže sačuvao je bio tzv. "nalaganje božijeg badnjaka kao zavet". Selo San Đakomo je najduže i najtvrdoglavije čuvalo svoju svest, i sve do kraja 19. veka slavilo dan dolaska Srba u ove krajeve.
Foto: Wikipedia.org/free domain
SLIKA: Današnji izgled sela San Đakomo u oblasti Molize
Jedan od najlepših svedočanstava Srba u Italiji ostavio je italijanski pesnik Rogeri de Pacienza di Nardo još daleke 1497. godine. On je pisao o Srbima koji su se naselili u okolini Barija, o njihovoj odeći, imenima (Ratko, Vučeta, Stana..) i njihovoj igri kolo.
Dok je boravio među njima Rogeri di Nardo je zabeležio jedno pojanje, koje preživelo sve vekove. To je najstariji zapis jedne srpske epske pesme IKADA sačuvan. Slušajući pojanje, pesmu je zapisao po sluhu kako je čuo i kako mu je protumačena. Uvrštena je u spev "Balzino", posvećen napuljskoj kraljici.
Ime pesme je ORAO SE VJAŠE NAD GRADOM SMEDEREVOM.
Italijanska verzija:
ORAIUS NATGRADUM SMEREUO NIT CORE NICHAISCE SNIME GOURITHI NEGO JAMCO GOIUODA GOUORASCE ISTMIZE MOLIM TI SE ORLE SIDI MALO NISCE DASTOBOGME PROGOUROU BIGOMTE BRATTA ZIMAIU POGI DOSMEDERECHE DASMOLE SLAUONO MO DESPOSTU DAMOSPOSTI ISTAMICE SMEDERESCHE JACOMI BOPOMOSTE JSLAUI DISPOT PUSTI JSMEDERESCHE TAMICE JATECHUL NAPITATI SERUENE CREUCZE TURESCHE BELLOCATELA VITESCOCHA.
Rekonstrukcija teksta:
(1) Orao se vjaše nad gradom Smederevom.
(2) Niktore ne ćaše s njime govoriti.
(3) Nego Janko vojvoda govoraše iz tamnice:
(4) "Molim ti se, orle, siđi malo niže
(5) da stobome progovorim: Bogom te brata jimaju
(6) pođi do smederevske (gospode) sa s' mole
(7) slavnome despotu da m' otpusti iz tamnice smederevske;
(8) i ako mi Bog pomaže i slavni despot pusti
(9) iz smederevske tamnice, ja ću te napitati
(10) červene krvce turečke, beloga tela viteškoga..
Autor: redportal.rs
