Naučnici nadgledaju virus i njegove uzorke od inficiranih ljudi i posmatraju da li dolazi do mutacija kroz proces koji se zove sekvenciranje genoma. To je isti metod koji istraživači koriste godinama u istraživanju bakterija, biljaka, životinja, ljudi.
Na svetu je do danas otkriveno više od 500.000 genoma koronavirusa.
Virusi mogu da mutiraju tako što prave svoje kopije nakon što inficiraju osobu. Sekvenciranjem uzoraka virusa u toku određenog vremena, naučnici mogu tražiti promene u genomu.
- Ako ne znamo ove stvari, slepi smo - kaže Sara Veter, pomoćnica direktora u Departmanu za zdravlje savezne države Minesota.
Najveći broj mutacija je beznačajan, ali neke mogu da učine virus zaraznijim, smrtonosniji i otpornijim na vakcine i lekove. Zdravstveni eksperti su primarno zabrinuti zbog 3 varijante koje trenutno postoje, a to su južnoafrički, brazilski i britanski soj koronavirusa. Istraživanja pokazuju da se oni šire lakše, međutim, još uvek je nepoznato da li izazivaju težu kliničku sliku.
Dokazi koji trenutno postoje ukazuju na to da vakcine funkcionišu protiv koronavirusa i svih njegovih sojeva, izuzev južnoafričkog soja gde efikasnost postoji, ali nije velika.
Fajzerova vakcina efikasna protiv novih sojeva virusa?
Stigao novi kontigent FAJZEROVE VAKCINE
Autor: redportal.rs
