Zemlja se stalno okreće, čak i ako je ne možemo videti, dodirnuti, čuti ili osetiti. Dakle, šta bi se dogodilo ako bi Zemlja naglo prestala da se okreće?
Ako bi se okretanje zaustavilo, ugaoni moment svakog objekta na Zemlji rastrgao bi površinu, rezultirajući zaista, zaista lošim danom za sve nas.
Ovo je samo misaoni eksperiment. Ne postoji prirodna sila koja bi sprečila Zemlju da se okreće. To je deo razloga zašto planeta vrti jošod svog formiranja, što je prilično impresivno.
Zemlja napravi jednu potpunu rotaciju oko svoje ose svakih 23 sata, 56 minuta i 4,09053 sekunde. To znači da se zemlja na ekvatoru kreće brzinom od oko 1.700 km/h, pri čemu se brzina rotacije na polovima smanjuje na nulu. Ako bi se planeta naglo zaustavila, ugaoni moment koji se prenosi u vazduhu, vodi, pa čak i stenama duž ekvatora nastavio bi da se kreće ovom brzinom od 1.100 km / h. Pokret bi očistio površinu dok bi je trgao i slao krhotine u gornja područja atmosfere i svemir.
Ali šta je ugaoni moment? Napravimo korak unazad. Linearni zamah je proizvod mase objekta i njegove brzine (pravac i brzina). Putnik u automobilu u pokretu koji se naglo zaustavi nastaviće da se kreće napred zbog linearnog zamaha. Ugaoni moment je rotacioni analogni linearni moment. To je proizvod momenta inercije (rotacione sile potrebne za rotiranje mase) i ugaone brzine.
Jedan od osnova fizike je očuvanje ugaonog momenta. Kada se nešto vrti, morate da primenite istu silu [u suprotnom smeru] da biste sprečili njegovo okretanje.Ali sve ne bi bilo izgubljeno da se Zemlja prestala okretati. Komadići koji su se odvojili od površine vratili bi da se vrte dok bi Zemlja i njeni ostaci nastavili put oko Sunca. Na kraju, gravitaciono povlačenje planete povuklo fragmente nazad sa neočekivanim efektom.
NAUKA: Naučnici izumeli savitljivi led
Zamislite to kao meteorit koji se probija po nebu. Ostaci koji su završili u dalekim delovima atmosfere i svemira izvlačili bi se na površinu gravitacionim povlačenjem planete i oslobađali bi energiju pri udaru. Stalno bombardovanje ovih delova komadića bi pretvorilo koru u rastopljeni "okean stena". Na kraju bi se sudarni fragmenti ponovo apsorbovali u rastopljeno more kroz proces koji se zove akrecija.
Brza i destruktivna tranzicija takođe bi isparila većinu vode na površini planete. Dok bi se većina ove isparene vode izgubila, neki bi se mogli ugraditi u novootvrdnute minerale, poput olivina. Konačno, ne bi se svi fragmenti apsorbovali akrecijom. Neki planetarni delovi bili bi privučeni Mesečevom gravitacionom silom, bombardovali bi obližnji zemljin satelit i stvorili još bezbroj kratera po njegovoj površini.
NAUKA: Zašto žene žive duže od muškarca?
NAUKA: Koje je bilo najveće carstvo na svetu?
Autor: redportal.rs
