U suvi pesak australijskog neplodnog zaleđa urezan je najveći svetski geoglif, poznat pod nazivom "Marree Man" (Mari čovek), ogromna figura Aboridžina koji lovi ptice ili valabije štapom za bacanje.
Za razliku od drugih antropomorfnih geoglifa pronađenih širom sveta, koje su izgradile drevne civilizacije, Čovek Mari je urezan u pejzaž pre samo 22 godine. Međutim, samo njegovo postojanje predstavlja jednu od najvećih misterija koje je Australija ikada videla, geoglif je toliko velik da ga je moguće videti iz svemira, ali nijedan svedok ne može potvrditi njegovo stvaranje, a do danas su njegov tvorac i razlog njegove izgradnje ostali nepoznati.
Geoglif Čovek Mari leži na visoravni sušnog kopna, otprilike 60 kilometara zapadno od majušnog naselja Mari (broj stanovnika 60) u Južnoj Australiji. Trevor Rajt, čarter pilot, leteo je između gradova Mari i Kuber Pedi 26. juna 1998, kada je ugledao neizmernu figuru u predelu ispod. Geoglif je visok 4,2 kilometra, a obod je 15 puta 28 kilometara. U vreme otkrića, obris je bio dubok 30 centimetara i širok do 35 metara.
Geodeti pretpostavljaju da je figuru napravio buldožer i da je moglo potrajati nedeljama, ali niko ne tvrdi da je nešto video ili čuo. Samo je jedan kolosek vodio do mesta i iz njega, ali nisu se mogli uočiti otisci stopala ili tragovi guma, a temeljna policijska istraga sprovedena u to vreme nije pronašla ništa. Nedugo nakon otkrića, nekoliko saopštenja za štampu poslato je medijima iz anonimnog izvora. Činilo se da brojne osobine pisanja upućuju na stranog autora. Za početak se u pismu navode mere u miljama, jardima i inčima, umesto u metričkom sistemu, koji se koristi u Australiji.
Štaviše, određeni broj fraza i naziva, poput "Koralni greben Kvinsledn" i "lokalne autohtone teritorije", nisu izrazi koje Australijnci koriste. Uz misteriju, u maloj jami na tom mestu pronađena je pregršt neobičnih predmeta, uključujući satelitsku fotografiju lika, teglu sa malom zastavom Sjedinjenih Država i belešku koja se odnosila na podružnicu Davidovog izdanka, okultne grupe koja je bila osnovana na imanju u blizini Vejko u Teksasu, a koje je ugašena racijom 1993. godine, što je dovelo do smrti vođe kulta Dejvida Koreša, kao i 82 druga sledbenika Davidovog izdanka.
U januaru 1999. zvaničnici su pronašli malu pločicu zakopanu blizu nosa lika. Bila je to američka zastava sa otiskom olimpijskih prstenova i citatom iz "Crvenog centra "H. H. Finlisona, koji je glasio:
U čast zemlje koju su nekada poznavali. Njegova dostignuća u ovim potragama su izvanredna; stalni izvor čuđenja i divljenja .
Citat je proizašao sa stranice koja opisuje lov na valabije bacanjem palica, a sadržala je fotografije lovaca koji su izgledali slično Čovek Mari. Istražitelji su neuspešno pokušali da slože ovu čudnu kolekciju tragova. Međutim, neki su sugerisali da su svi možda bili zasađeni kao crvene haringe kako bi se pažnja odvratila od stvarnog tvorca. Glasine su se brzo proširile po malom gradiću Mari. Neki su sugerisali da je stvaranje geoglifa potez koji je povukao lokalni živopisni operater leta, koji je služio profitu od turizma generisanog njegovim otkrićem. Zapravo, lokalni čarter avioni morali su da rade prekovremeno kako bi zadovoljili potražnju za vožnjama kako bi videli spektakularnu figuru na zemlji.
Druge teorije su počele da kruže da je Čovek Mari delo vanzemaljaca ili upozorenje političarki Pailini Hanson u vezi sa rasističkim komentarima o australijskim Aboridžinima. Verovatnija teorija je da ju je izradio Bardius Goldberg, australijski umetnik, koji je izrazio interesovanje za stvaranje dela vidljivog iz svemira. Kada bi ga ispitivali, on ne bi potvrdio niti porekao da je stvorio Čoveka Marija. Goldberg je preminuo pre nego što je ova teorija mogla biti u potpunosti istražena.
Gigantski geoglif Čovek Mari brzo je postao ikona malog južnoaustralijskog naselja i popularne turističke destinacije, ali čuveni rezbar je bledeo, brzo. Iako lokalitet nikada nije bio dostupan široj javnosti, geoglif je počeo polako da bledi kroz prirodnu eroziju. Bilo je samo pitanje vremena kada će slavna ličnost zauvek nestati, noseći sa sobom tajne svog stvaranja.
Autor: redportal.rs
