Teoretičari zavere veruju da je predsednik Franklin Rusevelt izazvao japanski napad na američku pomorsku bazu na Havajima u decembru 1941. godine, znao za to unapred i nije hteo da upozori svoje zapovednike flote.
Očigledno mu je bio potreban napad da bi isprovocirao Hitlera da objavi rat SAD-u jer su američka javnost i Kongres većinom bili protiv ulaska u rat u Evropi. Teoretičari veruju da su vlade Britanije, Holandije, Australije, Perua, Koreje i Sovjetskog Saveza upozorile SAD da dolazi iznenadni napad na Perl Harbor i da su, nadalje, Amerikanci presreli i razbili sve važne japanske kodove u susret napadu.
Prava priča nije tako jednostavna. Sjedinjene Države nikako nisu bile neutralni posmatrači Drugog svetskog rata. Ruzvelt je već radio kao čvrst saveznik Britanije protiv nacista, manevrišući zakone koji su omogućavali njegovoj tobože neutralnoj naciji da Britance snabdeva municijom i drugim ratnim materijalom.
NASA RUŠI TEORIJE ZAVERE
Povrh svega, Ruzveltova administracija zauzela je čvrst stav protiv japanske agresije na Dalekom istoku i u osnovi je vodila oblik ekonomskog rata postavljanjem strogih trgovinskih embarga na Japan.
Ruzvelt je znao da je rat neizbežan i da je, s obzirom na razmere zla koje su oslobodile sile Osovine, rat neophodan. Kao što je ispričao američki kontraadmiral Frenk E. Biti, „bila je želja predsednika Roosevelta da uđemo u rat, jer saveznici nisu mogli pobediti bez nas“.
Početkom 1941. godine, službenik američke ambasade u Tokiju stajao je u redu u banci kada mu se obratio peruanski izaslanik u Japanu, koji mu je rekao da mu je viskoki autoritet japanskoj vladi rekao da Japan planira napad na Perl Harbor. Osoblje je upozorenje preneo na svoje pretpostavljene u SAD-u. Kasnije je špijun kodnog imena "tricikl" takođe preneo informacije o napadu na Perl Harbor.
Čak je postojao i zvanični dokument koji detaljno opisuje plan u skladu sa tim. Poznat kao Mek Kolumov memorandum, napisan je godinu dana pre Pearl Harbora i izneo je strategiju za rešavanje problema japanske ekspanzije, a uključivao je i šokantnu izjavu: „Ako se na taj način Japan može navesti na otvoreni ratni čin, utoliko bolje."
Što se tiče očiglednih upozorenja na napad na Havajima govorimo o godini početka Drugog svetskog rata, vremenu glasina i neizvesnosti, kada su sve vrste obaveštajnih podataka letele napred-nazad. Šta je verovatnije da su neka upozorenja pomešana i ignorisana.
To ne znači da Bela kuća možda nije očekivala neku vrstu napada iz Japana - verovatno protiv američkih baza na Filipinima. Ruzvelt je zatezao Tokiju da bi sprečio japansko osvajanje Kine, uvođenjem punog embarga na izvoz u Japan, zamrzavanjem japanske imovine u američkim bankama i slanjem zaliha u Kinu duž Burmanskog puta.
Ruzvelt verovao da bi ta ekonomska ograničenja mogla navesti Japan da smanji svoje ambicije u Aziji. Sankcije su bolje od rata ako imate vremena da ih pustite da se primene i ako na drugoj strani postoji neko razuman. Ali Ruzvelt je pogrešio u toj proceni, a Japanci su pogrešili misleći da mogu ukloniti pretnju američke mornarice njihovim operacijama u zapadnom Pacifiku.
Nosači aviona su tada tek bili u povoju i SAD nisu vereovale da bi Japan mogao da pređe 8.000 kilometara da bi napao njihovu usiderenu flotu. Sa svoje strane, Japanci nisu mislili da će SAD imati stomaka da obnove svoju mornaricu i zatim pokrenu krvavu borbu, ostrvo po ostrvo, preko Tihog okeana. Ovakve loše pretpostavke i loši obaveštajni podaci započinju ratove. Razumevanje koje se danas čini tako očiglednim iako neke teorije zavere prkose očevidcima bitke.
Bil Gejts o teorijama zavere koje kruže internetom
Autor: redportal.rs
