Postoji jedna stara izreka: Što stariji, to manje prijatelja. Ona ne ukazuje samo na starost i sve što ona donosi, već nam govori da što više provodimo vreme sa ljudima, tako ono što oni zaista jesu izbija na površinu (ili ono što mi zaista jesmo) i često se razilazimo zauvek. Postajemo sve nepoverljiviji i sve nas je teže "osvojiti", jer smo sve već "čuli".
Negde posle 30. deo nas shvati da je porodica, stvaranje svoje porodice i ona šaka ljudi koja je ostala oko vas svetinja, i počne da se u skladu sa time i ponaša. Dok drugima to život saopšti na najteži mogući način. Tamo negde daleko, u dubokoj starosti. Kada se strah koji je uvek čučao u našim grudima, napokon ostvari.
Najviše me plaši da ću ostariti sam.
— Volja_Za_Smislom (@VoljaZa) 06. децембар 2020.
Pusta kuća, nema nikoga da popričaš, da te zagrli, poljubi, nasmeje...
Ne valja da je čovek sam.
IZVOR: TW / @VoljaZa
Autor: redportal.rs
