Nova formula za belu boju dala nam je najbelju belu boju do sada. Odbija, 98,1 procenta sve svetlosti koja ga pogađa, ostajući znatno hladniji od temperature okoline, čak i kada stoji na suncu.
Ako se koristi za premazivanje zgrada, kažu njeni izumitelji, boja bi mogla pomoći u borbi protiv globalnog zagrevanja smanjenjem oslanjanja na električni klima uređaj, naviku koja pogoršava klimatsku krizu.
- Ako biste ovom bojom prekrili površinu krova od oko 92,9 kvadratnih metara, procenjujemo da biste mogli dobiti snagu hlađenja od 10 kilovata - rekao je mašinski inženjer Šolin Ruan sa Univerziteta Perdju.
To je moćnije od centralnih klima uređaja koje koristi većina kuća.
Rad tima temelji se na bojama koje su razvili prošle godine, a koje su tada dostigle rekordnu stopu refleksije od 95,5 procenata. Nova formula, rekao je tim, približava je tome da bude pravi pandan Vantableku, crnom pigmentu koji apsorbuje do 99,965% vidljive svetlosti.
Vantablek ima svoje primene, ali inženjeri i naučnici za materijale već neko vreme jure ultra-reflektujuću belu boju zbog njenih potencijalnih rashladnih sposobnosti. Reflektivne boje za hlađenje već su dostupne na tržištu, poput boje sa titan-dioksidom, ali nisu u stanju da postignu temperature hladnije od svog okruženja.
Da bi razvili svoju novu boju, istraživači su tražili visoko reflektujuće bele materijale. Njihova prethodna boja bila je napravljena od čestica kalcijum-karbonata - hemijskog jedinjenja koje se nalazi u kredi, krečnjaku i mermeru - suspendovanom u medijumu akrilne boje.
Za svoju novu formulu koristili su barijum sulfat, koji se prirodno javlja kao mineralni barit i koji se obično koristi kao pigment u beloj boji.
Trik je u veličini i koncentraciji čestica. Niz različitih veličina čestica barijum sulfata omogućava boji da rasprši maksimalnu količinu svetlosti, i naravno, što više ima barijum sulfata, to više svetlosti može da se odbije. Postoji, međutim, tačka u kojoj previše barijevog sulfata može ugroziti integritet boje, čineći je krhkom i pahuljastom kada se osuši.
Tokom terenskih ispitivanja, tim je otkrio da je njihova obojena površina neprestano uspevala da ostane hladnija od temperature okoline za najmanje 4,5 stepeni Celzijusa, postižući prosečnu snagu hlađenja od 117 vati po kvadratnom metru. To je čak održavalo i u doba zime.
Naučnici traže metodu pasivnog radijacionog hlađenja od 1970-ih. Ova boja barijum sulfata deluje, pouzdana je i može se komercijalno lako proizvesti. Tim je prijavio patent i nada se da bi boja mogla uskoro da uđe u upotrebu.
SPC opet demantovala Zdravka Krivokapića
Srbija donira vakcine Tuzlanskom kantonu
Autor: redporal.rs
