Uskoro će ostati i bez ovog krova nad glavom 🙁

Beskućnica iz Birmingema u Velikoj Britaniji, kaže da je život u autobuskom stajalištu sa dečkom i mamom bezbedniji nego da bude smeštena u privremeni smeštaj sa zavisnicima od droge. 👇

Destini Mičel uselila se u sklonište od stakla i metala veličine tri metra kvadratna i visine jedan metar, pre 7 mjeseci. Ova 26-ogodišnjakinja, koja ima autizam, živi na napuštenoj autobuskoj stanici na Bristol Roudu sa dečkom Rajanom (31) i njenom mamom. Destini kaže da su joj ponudili privremeni smeštaj, ali ona ne želi da se odvaja od mame koja takođe ima autizam.

Trio je pokušao da skloništu prekriveno grafitima pretvori u dom tako što su nabavili tepih, zavese, komodicu… Od dobronamernika su dobili i baštenske stolice, kantu za otpatke i vreće za spavanje.

Foto: Printscreen YouTube / SWNS

Ona kaže da njih troje koriste selotejp i karton koji su im dali studenti da zakrpe krov i zidove skloništa. Destini kaže da su spavali ispred jednog restorana, ali su se preselili na autobusku stanicu nakon što ih je policija premestila. 🙏💔

– Kada smo pronašli ovo mesto, moja ideja je bila da napravimo ovaj životni prostor. Pre nego što sam živela na autobuskoj stanici, spavala sam na podu, samo sa ćebetom, i nisam se osećala bezbedno. Ovde živim 7 meseci.

– Dve godine sam beskućnica. U jednom trenutku je naš šator izgoreo. Ja sam iz Vulverhemptona i imala sam stan, ali su se desile loše stvari i morala sam da ga napustim i ostala sam beskućnik. Tada smo došli ovde. Videla sam da je ova autobuska stanica van upotrebe. Bilo je hladno i počela je da pada kiša – ispričala je Destini koja je odabrala ovo mesto za život.

Destini je dodala: Rekli su da nam je ostalo još mesec dana i da će ga uništiti. Ovde sam dugo, ne želim da mi unište dom, nemamo gde da živimo, ako nam neko ne pomogne, pokušaćemo da se preselimo na drugu autobusku stanicu.

– Hteli smo da dobijemo karavan. Ne želimo da idemo u sklonište za beskućnike zbog korisnika droga. Ne želimo to, ne koristimo drogu. Nije bezbedno za nas. Moja mama je invalid. Samo želim da budem sigurna da svi ostanemo zajedno kao porodica, to je sve što želim. Niko mi ne daje novac. Nemam odeću. Studenti nam daju hranu, ali treba mi i za odeću. Nosim jedne te iste pantalone više od mesec dana.

Šta će se na kraju dogoditi sa Destini, njenim dečkom i njenom majkom, ostajemo da ispratimo u nedjeljama koje slijede, prenosi Stil, piše Srpskainfo.

IZVOR: YT / SWNS

Autor: Srpskainfo