Seda (ili Sertar na tibetanskom), koja čini deo Garze u provinciji Sečuan, dom je najvećeg tibetanskog budističkog instituta na svetu.
Foto: Tibetpedia
Osnovan 1980. godine, budistički institut Larung Gar danas ima oko 40.000 monaha, monahinja, studenata i hodočasnika. Mesto je od velike duhovne važnosti za budiste, jer stanovnici potiču ne samo iz obližnjeg područja već i iz provincija širom Kine, pa čak i iz inostranstva.
Foto: Tibetpedia
Čak i za sekularne turiste, prvi pogled na Larung Gar je nezaboravan: desetine hiljada sićušnih crvenih kućica raširiće se na brdima oko centralnih molitvenih sala je poput duhovnog bedema koji blista na jarkom, žestokom suncu tibetanske visoravni. Tanak vazduh dodaje onostrani osećaj mesta. Smešten na oko 4.000 metara nadmorske visine, svaki korak ovde predstavlja napor, a šetnja od glavne kapije kroz kompleks do hotela na vrhu jednog od brda deluje sama po sebi kao hodočašće.
Monasi i monahinje su strogo odvojeni, a zid deli dva dela: svaki deo ima svoje kućište, sale za molitvu i nastavu, pa čak i restorane i prodavnice. Osim zajedničkog prostora ispred glavnog manastira koji je otvoren za oba pola, monasima i monahinjama nije dozvoljeno da izlaze iz za to predviđenih mesta. Iako s obzirom na slične crvene haljine i obrijane glave koje nose i monasi i monahinje, ponekad može biti teško reći u kom ste području.
Foto: Tibetpedia
Zvona koja pozivaju monahe na molitvu oglašavaju se u zoru i tokom celog dana. Posetioci su dobrodošli da slušaju predavanja i učestvuju u meditacijama. Obavezno izujte cipele pre nego što zakoračite u bilo koji od manastira ili molitvenih sala.
Postoje nekoliko blagih uspona u brda oko manastira, mada na toj nadmorskoj visini i kratka šetnja može da izazove ogroman napor, zato je neophodno da sa sobom nosite puno vode, zaštitu od sunca i odgovarajuću odeću.
Nebeski pogreb je važan pogrebni obred za tibetanske budiste. Telo pokojnika lešinarima se nudi kao hrana, oličenje budističkih koncepata velikodušnosti i saosećanja. Za početak, posebno obučeni zvaničnik priprema telo skidanjem kože, mada se to razlikuje od rituala. Konačno, kada je telo spremno, lešinari kekaju da se nahrane dok monasi čitaju mantre.
Foto: Tibetpedia
Glavni hotel smešten je na vrhu brda sa pogledom na manastir i pruža predivan pogled na dolinu; nažalost, vrlo je skup i ima ograničen broj soba, pa je često u potpunosti rezervisan.
Autor: redportal.rs
