Aerovoz, odnosno aerotrain kako su ga zvali u originalu, je trebalo da predstavlja budućnost javnog prevoza u budućnosti u vreme kad je kao koncept nastao. Nažalost po njegovog izumitelja, ovaj Train à Grande Vitesse, odnosno voz velike brzine, nije prevezao nijednog putnika.
Po čemu se aerovoz razlikovao od drugih? Suštinski, bazirao se na konceptu izolacije zvuka motora koji je uzradio naučnik i inženjer Žan Baptin (Jean Bertin) tokom 1960-ih. Iako mu je prvobitna ideja bila da se to uradi avionskim motorima, kada je njegov kolega Lui Ducion (Louis Duthion) čuo za ideju, bio je oduševljen jednom osobinom koju su ovi motori davali letelicama.
On je primetio da letelice u niskom letu, koje koriste ovakvu vrstu motora, na efikasan način koriste vazdušni jastuk koji nastaje na zemlji (slično helikopterima) ali su i dobijale i umanjen aerodinamički otpor, tako da su uz relativno malu potrošnju mogle da se kreću kroz vazduh.
IZVOR: YT / British Movietone
Oni su zapravo raspravljali o "efektu tla", koji je inače već bio poznat pilotima, ali je za Bertina i njegov tim to bila potpuna novost. Zato se Bertin dosetio da bi jedan takav motor mogao da stavi na lokomotivu, odnosno voz, uveren da će uspeti u onome u čemu nisu drugi slični projekti, kakvih je u to vreme bilo u svetu.
Bertin je još sredinom 50-ih napravio svoju firmu, koja je za 20 godina napravila preko 3.000 patenata, među kojima je bio i uređaj za uklanjanje magle sa aerodroma (koji se i danas koriste), razni koncepti hoverkrafta, kao i spomenuti nečujni avionski motor.
Koncept hoverkrafta je dodatno uticao na pravljenje aerovoza, koji je po Bertinovoj zamisli, trebalo da ustvari bude „zarobljeni avion“. Ovaj voz je naravno, nije trebalo da bude na klasičnim šinama, već je trebalo da lebdi na jednoj, centralnoj šini, bez ikakvog trenja.
Uskoro je, nakon završenih početnih modela, dobio izvesna sredstva od vlade, kako biizvršio dodatna istraživanja, pa je u tu vrhu napravljena pruga za ovaj model u dužini od skoro 7 kilometara u Esonu.
U skladu sa zamisli, prototip aerovoza je definitivno više ličio na letelicu nego na vozilo. Imao je svega 6 sedišta, ali je dostigao brzinu od 340 km/h, da bi taj rekord prevazišao novi model brzinom od 420 km/h.
IZVOR: YT / British Pathé
U drugoj fazi napravljena je nova šina u dužini od 18 kilometara, i to na visini od 5 metara. Ona je takođe bila napravljena tako da, ukoliko bi test prošao uspešno, linija bi mogla da bude produžena do Pariza, što bi već omogućilo komercijalnu upotrebu ove nove vrste voza.
I, baš u trenutku kad se činilo da će Bertinova inovacija „osvojiti sve“, došlo je do problema. Ovog puta, ne inžinjerskog, već birokratskog. Naime, francuske vlasti su shvatile da bi uvrštavanje aerovoza u železnički sistem zemlje umnogome dodatno iskomplikovao prevoz, koji je i bez ovog sredstva prevoza već bio izuzetno komplikovan.
Stoga su vlasti odustale od daljeg finansiranja projekta, tako da je on zvanično skinut sa liste kasnih 70-ih godina prošlog veka. Bertin je, istina, umro od malignog oboljenja još 1975. u 58. godini života. Istina, za koncept su se interesovale i druge zemlje, ali su listom dolazili do sličnih zaključaka kao Francuska. Ovakva prevozna sredstva bi iziskivala ogromna ulaganja u menjanje železničkih infrastruktura, za koje niko nije bio spreman.
Bertinovo nasleđe međutim, i dalje postoji, jer je Bertin Technologies i dalje postoji i uspešno posluje. Takođe, šine za aerovoz i dalje postoje, tako da predstavljaju zanimljivost za radoznalce i turiste koji se nađu u ovim krajevima. Svakako, koncept ostaje kao jedan od zanimljivijih od onih koji su se pojavljivali u drugoj polovini XX veka.
IZVOR: YT / ebastien MOLLIER / NINENO ENTERTAINMENT
Autor: redportal.rs
