"Eko frendli" načini sahranjivanja postaju sve popularniji i sa dobrim razlogom. Oko 404.000 hektara zemlje samo u Americi očišćeno je od biljaka i životinja da bi se oslobodilo mesto za buduća ljudska groblja. Dok sama proizvodnja kovčega godišnje uništi oko 1,6 miliona hektara zemlje.
Moderna rešenja omogućila su ljudima da im se tela pretvore u kompost i da se rastope, ali nisu sva "zelena" rešenja nova. Čovečanstvo je u određenim delovima planete gledalo u nebesa kao u rešenje za odlaganje tela preminulih, ta praksa traje već 11.000 godina i poznata je pod imenom nebeski pogreb.
NEBESKI POGREB
Nebeski pogreb ili nebeska sahrana, je funerarna praksa koja je deo kulture budizma i zapravo je uobičajeni način na koji se obredno sahranjuju mrtvi na Tibetu, kao i u Mongoliji. Deo obrode uključuje i ritualno uspinjanje tela mrtve osobe do zabačenog mesta visoko u planinama i daleko od bilo kakvog naselja, gde će se održati privatna ceremonija za koju se veruje da osigurava put duše nakon smrti.
Ceo proces zahteva vreme, što znači da sam obred počinje tek nekoliko dana nakon smrti. Kada je sve spremno, telo se prenosi dugačkim putem u planine gde se nalazi platforma za nebeski pogreb.
Na tom mestu pali se su, odnosno ceremonijalni dim koji služi da privuče ptice karnivore poput kondora i lešinara. "Gospodar obreda" nadgleda procesiju u kojoj će telo preminulog konzumirati nebeske ptice - telo koje je prethodno isekao na deliće "ritualni nosilac tela".
Ono što preostane se sakuplja i spaljuje, dok se kosti drobe u prah i mešaju sa tsampom - smesom sačinjenom od prženog brašna, butera od jaka i čaja koje se potom ponovo daje nebeskim pticama da pojedu.
ZAŠTO SE PRAKTIKUJE NEBESKI POGREB
Klima u regionu tradicionalno nije bila naklonjena tome da ukopavanja tela preminulih budu isplativa i praktična praksa usled veoma niskih temperatura i kamenitog i planinskog terena. Sa druge nebeski pogreb je kako praktičan tako i nosi u sebi veliki ritualno religiozni smisao za Tibetance, jer je se savršeno uklapa u filozofiju da nakon što se duša oslobodi zemaljskih stega telo nema vrednost i nije potrebno.
Ptice karnivori se tekođe idealno uklapaju u filozofiju Tibetanaca, jer predstavljaju tiho prihvatanje zakona prirode i iskazivanje poštovanja prema njoj. Povratak zemlji kao hrana za drugo živo biće se smatra veoma velikodušnim potezom i kao veoma plemenit način da se ritualno pohrani telo preminulog.
Pored svega navedenog i veoma su blaga po uticaju na životnu sredinu.
Iako je sečenje tela na komade preminulog za mnoge potez koji teško mogu da razumeju, nuditi svoje telo nebeskim životinjama je nešto što budisti na Tibetu i u Mongoliji smtraju časnim, a sam Gospodar obreda, kao i ritualni nosilac tela ceo obred obavljaju u vrlo opuštenoj i prijatnoj atmosferi iako veoma privatnoj. Samoj ceremoniji ne prisustvuju čak ni pripadnici porodice preminulog.
ARHEOLOGIJA: Pogrebni autoputevi u Arabiji 💀
ARHEOLOGIJA: Misterija vikinških pogrebnih brodova ⚔
Autor: redportal.rs
