Potpuno je ljudski izbegavati patnju i neprijatnosti, kao i činiti sve što je u našoj moći da nam život bude što komforniji i lakši. Ali, paradoksalno, impozantan broj studija je pokazao da patnja i trauma mogu imati pozitivan dugoročni efekat na nas.
Mnogi ljudi prolaze kroz jake i intenzivne periode tokom kojih trpe teške traume i na kraju izađu iz njih snažniji i fokusiraniji nego ikada pre. Čak se događa da prođu kroz iznenadnu i kompletnu transoframciju koja im učini život smislenijim i daleko ispunjenijim nego pre.
Zapravo, prema istraživanjima, između polovine i trećine ljudi koji iskuse traumu značajno postaju smireniji, centriraniji i ukorenjeniji u sebi. Tokom vremena, mnogi govore da počinju da osećaju porast unutrašnje snage, kao i rast samoupouzdanja i zahvalnosti što su živi i što imaju ljude oko sebe.Takođe, kao posledicu traume, razvijaju sposobnost da se povežu sa ljudima i da razviju smislene i dugoročne odnose, da razviju širu perspektivu sa jasnim osećajem za to šta je važno u životu a šta ne. U psihologiji, ovaj stadij uma se naziva post-traumatski rast.
Ovakav rast ličnosti često se beleži kod ljudi koji su bili svedoci mnogih traumatskih iskustava, poput vojnika na bojnom polju, zatvorenika koji su iskusili najrazličitije forme torture ili kod osoba koji su prevazišli duge periode ovisnosti o narkotike ili alkohol, depresiju, fizičku onesposobljenost i bolest.
Mnogi opisuju taj osećaj kao stvaranje novog identiteta. Kao promenu u stanje mnogo intenzivnije i šire svesti, sa snažnim osećajem za realnost, za sebe i ljude oko sebe. Svet im je, kako navode, nikada stvarniji , bliži i nikada lepši. Osećaju se povezanim sa drugim ljudima, kao i sa prirodom.
BUĐENJE
Uzmimo primer Adriana, koji proživeo jednu takvu tzv. transformaciju dok je bio u zatvoru u Africi. Iskusio je torturu u pravom smislu te reči. Svakoga dana provodio je zaključan u majušnoj ćeliji po 23 sata dnevno, bez ikakvog znanja kada će i da li će ikada biti pušten. Tokom ovih beskrajnih sati, počeo je da se seća svoje prošlosti i da sebi oprašta svoje greške kao i da se oslobađa svakog osećaja nedevoljnosti i razočarenja.
U ćeliji imao je mali suvenir, statuu Bude, koju je kupio tokom svojih putovanja po Aziji. Kao formu poslednjeg pokušaja da ne izgubi razum, počeo je svakoga dana da fokusira svoje misli samo na statuu. Tokom sledećih nekoliko nedelje, prvo je počeo da se oseća sve smirenije, dok iznenada nije osetio promenu. Kako navodi:
Kao da je neko pritisnuo prekidač. Bio je to kompletan osećaj otpuštanja i prihvatanja svega što bi se moglo dogoditi. Potpuno otpuštanje osećaja krivice, anksioznosti, besa i egoa. Tri dana sam u toj ćeliji bio u stanju koje samo mogu da opišem kao blaženstvo. Nakon toga, osećaj je popustio. Ali je i ostao u meni.
Drugi primer je žena po imenu Eva, koja je imala veoma slično iskustvo. Nakon 29 godina alkoholizma, osetila se fizički i emotivno potpuno slomljeno - nakon čega je pokušala samoubistvo.
Preživela je.
Ali taj susret sa smrću, oči u oči, doneo je promenu u njoj. Želja za alkoholom je u potpunosti nestala. Toliko se osetila drugačije, da je mogla samo da navede da kada se posle toga pogledala u ogledalo nije znala uopšte ko je ta osoba koja gleda nazad u nju.
Uprkos tome što je, kako sama navodi, bila potpuno u konfuziji od promene, ipak priznaje da se osetila oslobođeno, da oseća povišenu svest svega oko sebe, kao i zahvalnost za sve kroz šta je prošla.
KOLAPS IDENTITETA
Moramo da naglasimo, da nema ničega releigioznog u transformaciji kroz traumu. Suštinski, to je psihološko iskustvo koje povezano sa kolapsom prethodnog identiteta.
Trauma je izazvala pucanje svake veze sa psihičkim konekcijama, kao što su snovi, nade, ambicije, status u društvu, društvena uloga, vere i materijalne posesije i potrebštine. Upravo njihova kombinacija održava naš sistem ličnosti. S toga kada se one rastvore, naš identitet doživljava kolaps. To je u velikom broju slučajeva bolno i trajno iskustvo, ali kod određenog broja ljudi to iskustvo omogućava novom identitetu da se rodi.
Takve duboke, korenske i trajne promene uglavnom ostaju zauvek.
Transformacija kroz traumu i teškoće, otkriva ogroman potencijal i duboku snagu i otpornost koja se krije u svakom ljudskom biću - koje uopšte nismo svesni dok se ne suočimo sa teškoćama i sistemskim krizama.
S toga, ukratko, proces slamanja, haosa, krize, traume i patnje nas može i probuditi i pokrenuti u nama nešto više.
Posle Beretinija, odustao i Cicipas! 🎾
Pevačica URINIRALA po obožavatelju na koncertu 🎤🎵
Autor: redportal.rs
