Kako su izgledale forme pristajanja u 18. i 19. veku? Odgovor na ovo pitanje daje nam grčko-srpski rečnik G. Kiridisa i J. Avramovića iz 1845. godine.

Već smo pisali o načinima da se zahvalite ili iskažete molbu u 18. i 19. veku:

pročitajte još

Da li biste umeli da kažete HVALA u 18. I 19. VEKU? 🤗

pročitajte još

Kako je izgledala MOLBA U 18. I 19. VEKU? 🧐

Kao i kada se izražava zahvalnost ili iskazuje molba, i čin pristajanja se razlikuje po stepenu učtivosti. Osnovna i neutralna forma je:

Odobravam. Pristajem.

Nešto jači stepen učtivosti postignut je sledećom formom:

Dobro; ja se soglašavam.

Ostajem bez brige.

A da li se moglo odricanjem pristati? Naravno da DA! 😁

Ja se ne protivim.

Zašto ne: neka, nema nikakove protivnosti.

Međutim, u gorenavedenim izrazima oseća se neka doza nelagodne uzdržanosti - kao da se pristaje jer se mora. 🤔

Neki od načina da se iskaže pristajanje se i danas koriste:

S velikim zadovoljstvom.

S dragom dušom, rado i veselo.

Sledeći izrazi se zasnivaju na poslušnosti i direktnoj usmerenosti ka govornom licu:

Ja sam gotov k vašoj uslugi.

Ja sam na službi vašoj.

Ja vam ne mogu ništa odreći.

Jači stepen pristajanja postiže se dodavanjem zapovesti:

Zapovedajte, ja sam gotov da vas poslušam.

Govorite, ja čekam zapovesti vaše.

Na kraju su forme koje su prenaglašene i, često, udvorišne:

Drago mi je što sam dobio priliku da vam polezan (potreban) budem.

Da mogu, želio bih vam veću uslugu učiniti.

Ja želim da vam polezan budem.

Znajte da sam vam predan.

Da li biste neku od ovih formi iskoristili i danas? 🤭

Autor: redportal.rs