Patrijarh Pavle 1991. godine držao je parastos za prebilovačke mučenike postradale u Drugom svetskom ratu. Boraveći u najstradalnijem srpskom selu, i drugom selu po procentu ubijenog stanovništva u Evropi, patrijarh je besedio meštanima sela.
Patrijarhove besede prepričavaju se i dan-danas. Jedna od zanimljivijih, naročito u kontekstu mesta ne kome ju je patrijarh izgovorio, jeste priča o stradanju i praštanju. 😊
Naime, patrijarh je prepričao da je pred njim jedan mladić, poreklom iz Crne Gore, konstatovao da je za "za sve ove naše nevolje umnogome je kriva naša pravoslavna vera", koja nas stalno uči o milosti i praštanju, pa su to drugi oko nas iskorišćavali "na svoju korist a našu nesreću". Patrijarh mu je odgovorio da "nije to baš tako, naša nas je vera učila da uvek budemo ljudi, a nikad neljudi", a onda, s obzirom na mladićevo poreklo, ispričao mu šta je Marku Kraljević napisao u jednoj od svojih knjiga. Taj razgovor je prepričao ovako: 👇👇👇
Opisuje jednoga čiču iz Vasojevića koji je bio dobar junak, ali ga jedan mladić, Crnogorac s leđa rani, iz najnižih pobuda, da mu digne ono oružja što je imao. I kako ga je gađao u glavu, kuršum nije probio lobinju, nego ga je obišao i oko mu isterao. 😥 Čiča u krvi padne, ali onim čitavim okom vide ko ga to ubi. Kad su čiču našli i pitali ko te ubi:
Uhvate mladića, na sud, i osude na večitu robiju. Čiča bolovao, prebolovao, ostao bez oka, pa kad je prebolovao digne se u sud. A u sudu se i našao knjaz Nikola... Pa će čiča da moli sudiju i knjaza da puste onoga mladića. Kako, vele, pobogu, pa je li ti oko isturio, i to za šta? Ajde da je bila neka svađa, pa čovek u onome afektu ičini i ono za šta se posle kaje i nije trebo da učini. Ili da je bila krva osveta, ili nešto... Nego da ti digne to oko. On veli:
Gospodaru, dobro činjeti da nam ne dosadi! A drugo: njemu je 17 godina, a meni je 60. Veću je nesreću on učinio sebi nego meni. 🤷♂️🤷♂️🤷♂️
U 60 se godina, hoće čiča da kaže, život ne počinje. Ako do sada nisam učinio što sam mogao i trebao, dižem sada ruke. A on je na početku života, pa zar tako da ga počne i da ga u zatvoru završi.
Opisuje jednoga čiču iz Vasojevića koji je bio dobar junak, ali ga jedan mladić, Crnogorac s leđa rani, iz najnižih pobuda, da mu digne ono oružja što je imao. I kako ga je gađao u glavu, kuršum nije probio lobinju, nego ga je obišao i oko mu isterao. 😥 Čiča u krvi padne, ali onim čitavim okom vide ko ga to ubi. Kad su čiču našli i pitali ko te ubi:
