U svojoj knjizi Kandid, stvorenoj u trodnevnoj inspiraciji koja se graničila sa transom, Volter je želeo da iskoreni i uništi optimizam svog vremena. Zbog čega? Jer se bazirao na nauci, ljubavi, filozofiji, tehnološkim dostignućima i sveobuhvatnom Ius-i razuma (sa velikim R). Što je Voltera činilo beskrajno besnim!
Foto: Wikipedia.org/wiki
Naravno da nauka neće učiniti život boljim i srećnijim za čoveka, samo će dati nove forme moći tiranima. Naravno da filozofija neće moći da svojim objašnjenjima razmrsi i ukloni zlo, već će se kroz nju samo ispoljiti sva naša sujeta i umišljenost.
A tek ljubav! Ona nije ništa so obična iluzija, jer ljudi su u svojoj biti opaki i zli i graditi neku "budućnost" po tom osnovu je čist apsurd.
Nada u "bolje sutra" je bolest, a Volterov poziv i njegova svrha postojanja je bila da nas upravo oslobodi nje.
Kako god da ovo fatalistički zvučalo, Volterov cilj pisanja Kandida nije bila neka "revolucija nihilizma", već nežna spoznaja nage istine bez ulepšavanja. To se najbolje vidi u finalu njegove knjige, kada posle patnji i putešestvija po celom svetu njegov glavni lik napokon nalazi miran život u predgrađu Istanbula. Tu ga zatiču vesti - ubijen je vezir i muftija i veliki broj njihovih ljudi. Ne znajući ko su ljudi ubijeni, pita obliženjeg turčina - koji mu smireno odgovori, da ne zna i da nikada nije znao ime niti jednog muftije ili vezira. On je mišljenja da će svako ko se bavi politikom okončati svoj život na loš način, najverovatnije i svojom zaslugom. Nikada ga nije bila briga šta se događa Konstantinopolju, sve što njega brine je da nabere plodove svoje bašte i da ih na vreme pošalje na pijacu.
Potom ih pozva u svoju kuću, gde su ih njegova dva sina i dve ćerke nude svakojakim šerbetima, koje su sami načinili, sa bademima, kajmakom, pistaćima, kandiranim citrusom. Izneše i limun, pomorandže, ananas i kafu. Gosti šokirani, upitaše da li Turčin poseduje veliko i imućno imanje? On samo sleže ramenima i reče da ima 20 hektara, i da ih (njega i njegovu porodicu) samo rad čuva od tri velika zla:
1. umora;
2. poroka;
3. pohlepe;
Nakon što napustiše Turčina reče:
Ovaj pošteni Turčin, čini mi se, u mnogo lepšem je svetu i na mnogo boljem je položaju od mnogih kraljeva zemaljskih. Takođe shvatam da i mi sami moramo srediti svoje imanje.
Ovde se krije Volterova poruka koja glasi da "MI", kao kolektiv, zauvek treba da odustanemo od naše želje da kultivišemo ceo svet. Mi, kao individue, treba da prestanemo da sebe zamišljamo na nacionalnom i intrnacionalnom postamentu.
Poenta čitavog ovog razgovora u Kandidu jeste samo jedna, shvatiti da je zdravo i neizmerno dobro držati distancu i odstojanje između nas i sveta koji nas okružuje. Jer sve suprotno od toga, živeti prisno sa silama koje pokreću svet, maštati o politici i promeni, je brz put u bes, stres i opasnost. Do sada smo trebali da uveliko shvatimo da je ljudsko biće nisko i primitivno u svojoj biti postojanja. I da nikada neće dostići te visine vrlina o kojima stalno maštamo i za kojima čeznemo.
Stoga, zašto vezivati svoj lični osećaj sreće i zadovoljstva za osećanja cele jedne nacije ili naroda? Samo vas jad i očaj očekuju.
"MI" treba da živimo na svojim malim "imanjima", ne u tuđim glavama. Radno i prepuno svakodnevnih obaveza, jer naš um je sklon očaju, depresiji i anksioznosti.
Nama treba lični projekat, nit prevelik nit premali. Nit da vas tera na kompletnu osamu nit da vas tera u more ljudi. Da ste svake večeri zdravo umorni i željni odmora, ali i zadovoljni. Iz razloga da bi sutra mogli sa osmehom ponovo da radite. To može biti bilo šta. Od podizanja deteta, upravljanje malom prodavnicom, biznisom, zanatom itd. Sve samo zavisi od vas.
"Uzmi par hektara" i od njih napravi sebe, svoj raj, svoj fokus i svet će se menjati sa tobom.
Foto: Yann Caradec from Paris, France - Tombeau et statue de Voltaire
Autor: redportal.rs
