Šta je to "plutohotel" (floatel)? Termin je sročen da bi označio mesto za življenje na otvorenom moru ili okeanu, poput onih u kojima obitavaju radnici sa naftnih platformi. Istina, velike kruzere često nazivaju plovećim hotelima, tako da bi reč mogla da iznačava mnogo međusobno različitih stvari.
Međutim, prvi ploveći hotel na svetu je završio u nečemu što bi se u najboljem slučaju moglo porediti sa filmovima o velikim katastrofama koji su osamdesetih godina prošlog veka vladali na bioskopskim repertoarima. Ovaj hotel, nazvan po četiri godišnja doba (The Four Seasons Barrier Reef Resort) je zamišljen kao luksuzno odmaralište u kristalno plavim vodama u Kvislendu u Australiji.
Ronilac po imenu Dag Tarka je došao do tada izuzetno smele ideje – zašto ne bi sastavio nekoliko teretnih brodova na kojima bi se sagradile sobe za posetioce koji bi tu želeli da prespavaju? Još kad je shvatio da u tim vodama postoji dosta radnika na naftnim platformama koji su bili zaintresovani za takvo mesto, projekat je proširen, tako da je ovom projektu dodato još sadržaja tipičnih za hotele.
Foto: Facebook.com/North Korean Culture
Nakon završetka, ovaj plutajući hotel je izgledao zaista impresivno, pa je tako i nazvan. Naime, ovaj „raj na moru“ je po završetku imao skoro 200 soba na sedam spratova, noćne klubove, barove, restorane, teniski teren, helipad, pa čak i podvodnu opservatoriju za uživanje u pogledu na svet ispod morske površine.
Takav je i svečano završen 1988 g., uz punu pažnju svih najvećih svetskih medija. Ipak, iako je na samom početku sve izgledalo idealno, od samog početka projekat su pratili problemi. Naime, budući da je sagrađen u Singapuru za "tričavih" 13 miliona dolara, ovaj hotel je potom transportovan (razume se, morem) do mesta pod imenom Džon Bruverov greben, nedaleko od australijskog grada Taunsvila.
Tu je međutim, nastao prvi problem. Naime, pomenuti greben je zapravo bio od korala, od kojih je veći deo morao da bude uklonjen kako bi Četiri godišnja doba uopšte bila postavljena. To je ovom hotelu automatski donelo gomilu kritika od raznih ekoloških udruženja, pa samim tim i negativan odjek u javnosti, i pre no što je na to mesto i došao. Ipak, to je bio samo prvi problem u nizu.
Naime, neposredno po postavljanju na predviđenu lokaciju a pre no što se ijedan turista javio na recepciju, područje je pogodio snažan ciklon koji je oštetio jedan deo brodova koji su držali ovaj hotel, između ostalog, uništivši podvodnu opservatoriju koja je pala na morsko dno. Nedugo posle toga, ogromna količina zaostale municije je pronađena ispod samog hotela, što definitivno nije išlo na ruku pričama da se radi o “raju na moru”. Priča se da je tog dana recepcija bila puna gostiju koji su želeli da se dojave.
Svakako, posle nekih godinu dana, zaposleni i vlasnik su odustali od svoje zamisli, tako da je prodat Vijetnamu, i to gradu Ho Ši Min, u kojem je skoro 10 godina služio kao mesto poznato po noćnim provodima, istina sad pod nazivom Sajgonski plutajući hotel.
Ipak, krajem devedesetih godina prošlog veka hotel je postao finansijski neisplativ, nakon čega je ušao u zadnju, najčudniju fazu svog postojanja. Naime, preuzela ga je Severna Koreja, nadenuvši mu ime Hotel Hegumgang, kako bi služio kao mesto susreta između razdvojenih porodica u dve Koreje.
Činio se kao idealno rešenje jer je mogao da pluta na granici između ove dve države, čime su se otklanjali mnogi bezbednosni problemi koji postoje kada se ovakvi susreti organizuju na kopnenoj granici. Tako je hotel jedno vreme služio kao model mira između dve suprotstavljene strane, dok u incidentu 2008. jedna žena nije ubijena od strane severnokorejskog stražara, posle čega su ovi susreti obustavljeni.
IZVOR: YT / 日本は素晴らしい
Nažalost, i pored načelnog dogovora lidera dve zemlje 2018. da će ga opet otvoriti, predsednik Severne Koreje Kim Džong Un je bio prilično razočaran stanjem ovog zdanja prilikom posete sredinom prošle godine.
– Kad je u pitanju arhitektura, ovo mesto je svakako prevaziđeno, ali je uopšte u očajnom stanju. Ovaj hotel je u nepojmivom rasulu, koji nema ni naznaku nečeg nacionalnog u sebi – izjavio je predsednik Severne Koreje tom prilikom.
Tom prilikom on je i naredio “uništenje svih tragova južnokorejskih radova”, dok će, po njegovim rečima, Severna Koreja započeti sopstveni projekat od temelja, što po svoj prilici znači da će hotel biti uništen.
Jedno je sigurno, idejnom tvorcu ovog zdanja Dagu Tarki, sasvim sigurno nije bilo ni na kraj pameti da će njegova zamisao imati ovakvu sudbinu, jer je mesto zamislio kao luksuzno odmaralište, dok je ono postalo predmet sporenja između dve države koje su decenijama na ivici rata. Ipak, zbog neobične zamisli i ovakve sudbine, ovaj plutohotel je u međuvremenu stekao kultni status među Australijancima, iako se pokazao kao neuspešan turistički projekat.
Autor: redportal.rs
