Omiljeni pisac velikog srpskog naučnika
Nikola Tesla i Jovan Jovanović Zmaj susreli su se prilikom jedine Tesline posete Beogradu, 2. jula 1892. godine. Do susreta je došlo na svečanom dočeku koji je organizovan u čast dolaska Nikole Tesle.
Velikog naučnika je dočekao srpski kralj, a Jovan Jovanović Zmaj je bio jedan od govornika.
U to vreme je bilo dobro poznato da je upravo Zmaj Teslin omiljeni pisac. Toliko ga je dirnulo Zmajevo čitanje pesme na prijemu da mu je prišao, poljubio ruku i izjavio:
Kad mi je bilo najteže u Americi i kada sam bio od svih odbačen i neshvaćen, s gorkim suzama sam čitao Vašu poeziju, a sada Vam obećavam da ću Vaše stihove prevesti na engleski jezik i u Americi objaviti.
Foto: Wikipedia.org
Zmaj nikada nije recitovao svoje pesme, ali je ovom prilikom napravio izuzetak. Pesmu je napisao Tesli u čast, upravo za ovu svečanu priliku.
POZDRAV NIKOLI TESLI PRI DOLASKU MU U BEOGRAD
Ne znam šta je, je l’ suština /
Il’ to čini samo miso /
Čim smo čuli dolaziš nam, /
Odmah si nas elektriso.
Na što žice sprovodnice /
Elektrika juri širom, /
Vazduhom će biti spoja /
(Posle možda i etirom).
Stoji stablo, stoji Srpstvo, /
Majka svakom listu - sinu; /
Najsvežiji list mu trepnu /
Pa odleti u daljinu.
Ti nam Tesla, ti vrliče, /
Ode letom jače struje /
U daleku Kolumbiju, /
Da ti umlje kolumbuje.
I ti, Tesla, u kojem se /
Ispolinske misli roje, /
Tebe vraća neodolje, /
Da poljubiš stablo svoje.
Ljubi stablo, dojčine mu, /
Sisni dojku, sine vrli; /
Svaka grana srpskog stabla /
Tesli tepa, Teslu grli.
Beograd je danas sretan /
Rukujuć se s srpskom dikom /
I otkriva srce svoje /
Pred Srbinom velebnikom.
No ti moraš opet natrag /
Sastanak nam kratko traja /
Al’ toplotu nosi sobom /
Bratimskoga zagrljaja.
Ostvarena j’ miso tvoja /
Miso divna i golema: /
Među nama biće veza, /
A daljine nema, nema
Razumeće listak sveži /
Svaku žilu svoga stabla, /
Spajaće nas elektrika /
(Elektrika naših srca) /
I bez žice i bez kabla.
Nakon što se vratio u Ameriku, Tesla se strastveno bavio prevođenjem Zmajevih pesama, pa je tako Zmaj u 19. veku bio (uz Vuka Karadžića) jedini srpski pesnik čije su se pesme mogle pročitati na američkom tlu.
Tako je nastao i Teslin esej iz 1897. godine o gorkoj sudbini srpskog naroda, u kome Tesla koristi i Zmajeve stihove i misli zajedno sa svojim interpretacijama tragedije srskog naroda, piše Magazin Novosti.rs.
Autor: J. P.
