Iako izrazito patrijarhalna, porodica je bila jasno uređena kod Srba. Posebno odnosi između muškarca i žene. Žena je bila gospodar unutrašnjeg sveta doma, kuće i ognjišta. Dok je domen muškarca bio spoljašnji svet: rat, borba i preživljavanje.

Starinska izreka, koja jasno opisuje centralnu ulogu žene, kaže:

Ne stoji kuća na zemlji, nego na ženi.

Tu se krije još jedan grumen istine. Ako pogledamo i samu kuću naših predaka, njene delove i način gradnje, uočićemo 2 glavna elementa: centralnu gredu koja se zvala đed i centralni noseći stub koji se zvao baba.

Đed uzdiže krov, ali na babi stoji kuća. 💖

Sama reč baba, ili njena varijanta boba, jeste, pored svog osnovnog značenja, takođe nekada označavala i kamen, u smislu krš. Koren takve etimologije leži u paganskim vremenima, kada je cela Zemlja na kojoj postojimo bila Majka.

Iz tog razloga kod nas mnogi toponimi (uglavnom planinski vrhovi) nose baš ovo ime ili neku njegovu varijantu:

1. Bobilja;

2. Vrh Babina glava (Suvobor);

3. Vrh Gužbaba (Šar-planina);

4. Babino polje (Prokletije);

5. Baba (Kopaonik);

6. Babin vrh (Resavica);

7. Mučibaba (Stara planina);

8. Tresibaba;

9. Babička gora;

10. Babin zub (Stara planina);

11. Baba (Rtanj);

12. Babin nos (Stara planina);

13. Babina stena (Kosovo i Metohija), itd.

Iz tih prastarih vremena ostala nam je i (kao simbolični odjek) prastara srpska zagonetka, koja sama (ako je razumemo) priča više nego bilo koji tekst ili tumačenje:

Pitanje: Visok otac, široka majka? Odgovor: Nebo i Zemlja.

😊😊😊

Autor: redportal.rs