Ovi konji očvrsli i prekaljeni u pustinjama Radžastana, verovatno spadaju u najtajanstvenije i najmanje poznate konje na svetu. Ove veličanstvene životinje mogu se naći samo u Indiji. Izvoz iz zemlje je zabranjen zbog njihovog statusa nacionalnog blaga, kao i zbog opasnosti od izumiranja.
Marvarini imaju zanimljivu prošlost. Autohtoni pustinjski konj s debelim lučnim vratom, dugim trepavicama i blistavih nosnica, konji koje su za bitke uzgajali Ratorsi, klan neustrašivih ratnika koji su pripadali indijskoj Radžaputi kasti vladara.
Foto: Wikipedia.org
Princ koji je osnovao vladajuću dinastiju Marvar ("regija smrti") došao je oko 1212. godine sa vojskom od samo 200 životinja. Ali nakon 11 generacija i mnogih bitaka, klan je vladao tri puta većim kraljevstvom od Belgije, osvojivši većinu današnje države Radžastana na severozapadu Indije.
Ponosni na sebe i na veličanstvenu smrt, ovi ratoborni Hindusi uzgojili su u Marvarinu svoj temperament - strastven, dopadljiv i brzoplet, ali i veliku hrabrost. Takođe su uzgajali njegovu najizrazitiju fizičku karakteristiku: uši koje se zavijaju prema unutra sastajući se i formirajući gotovo savršeni luk na vrhovima. Ljubitelji ovaj oblik upoređuju s lirom, pa čak i sa lučnim žaokom škorpije.
Foto: Pixabay.com
Hinduistički Radžaputi su se stotinama godina opirali indijskim muslimanskim osvajačima pre nego što su u 16. veku prihvatili mogulsku kontrolu. U to doba gotovo neprestanog rata, Radžaputi su upošljavali legije pesnika i bardova da beleže njihove podvige - u pesmama velikih konja, ali i velikih ljudi - priča tako krvavih da Grci i Trojanci u Ilijadi izgledaju kao kvekeri.
Jedna legenda priča Četaku, sivom pastuvu koji je žrtvovao svoj život za Maharadžu Pratapa, posljednjeg Radžaputa koji je podlegao Mogulima, u bitci kod Haldighatija 1576.
Foto: Wikipedia.org
Pratap uspeo je da se probije do vođe Mogula, Radža Maana Singa, koji je sedeo na svom borbenom slonu. Bez imalo straha Četak je kopitama udario slona u široko čelo, dok je maharadža istovremeno pokušao da ubije vođu Mogula ubodom koplja u srce. Međutim, Singa je spasao njegov sluga koji je podmetnuo svoje grudi, a pristigli vojnici su, u pokušaju da dopru do maharadže, odsekli Četaku jednu nogu. Tada je verni Četak učinio nešto nemoguće i više od deset kilometara galopirao je na tri noge noseći svog gospodara daleko od bojnog polja. Tek kad je stigao do bezbednog mesta, odani konj je ispustio dušu.
Prema istorijskim i genetičkim istraživanjima, preci marvarina većinom su bili konji persijske i turkmenske krvi. Vrlo je teško naći neki pismeni dokaz o postojanju marvarina kao posebne rase u daljoj prošlosti.
Autor: redportal.rs
