Negde u prohujalim dvadesetima prošlog veka, vodio se jedan zanimljiv razgovor između Vinavera i jednog Zagrepčanina po imenu Valeta.

- Vi niste raspolagali svojim novcem dok ste bili pod Mađarima. Sav vaš rad išao je u Budimpeštu, a vi ste dobili nešto železničkih pruga, priznajem, ali sve to nije koštalo ni polovinu onoga što ste dali, a pride su vam doneli germanizaciju i mađarizaciju, silovali vam dušu - reče Vinaver i nastavi:

- A sada ste u Kraljevini, u kojoj ćete moći da sačuvate svoju dušu. Da bismo sačuvali to zadovoljstvo, moramo imati vojsku da bi se sačuvali od Mađarske i Italije. Moramo Srbiji dati mnogo što šta što je imala, a sada nema. Izgubila je sve dok se borila protiv Turčina, kada ste nam vi iza leđa bili bezbedni. Moramo mnogo učiniti za Makedoniju, gde su Turci bili sve do 1912, a i za Bosnu gde Ugari nisu učinili ništa. Moramo, srediti škole, zdravstvo, puteve... To je je sve jednako vaše kao i naše dobro, ali vi to ne vidite.

- Ja to vidim, ali ako želite da izgradite jaku i civiliziranu Jugoslaviju, srpske škole morate podići do hrvatske razine, umesto da hrvatske spuštate na srpsku - odgovori Zagrepčanin.

- Tek se sada vidi da ne shvatate ništa. Pa to je pitanje para! Važnije je da imamo dobre škole u čitavoj zemlji... lanac je onoliko jak koliko i njegova najslabija karika.

- Bilo bi nam lakše da verujemo da novac ide za škole u Makedoniji i u druge krajeve, a da ne ide preko Beograda. Morate nam oprostiti što se plašimo da veliki deo novca ostaje u Beogradu.

- Naravno da ostaje. Moramo izgraditi porušenu prestonicu, moramo i zbog vas. Cela Zapadna Evropa nas prezire zato što nam je prestonica još u ruševinama i što nije šik - primeti Vinaver.

- Mi Hrvati mogli bi smo se složiti s tim kada bi bili upitanju samo ministarstva i hoteli, ali čujemo da se grade i mnoge privatne zgrade za ljude koji su u službi politike.

- To nije istina, a istina je da nemamo dovoljno kadrova za upravu. Mnogo nas je izginulo u ratu. Oko 90% naših studenata je stradalo.

- Pa što onda ne uzmete nas Hrvate za visoke službenike?

- Ali kako možemo kad vi niste lojalni? - upita Vinaver

- Kako možete očekivati našu lojalnost kada sa nama ovako postupate?

- Kako možemo drugačije sve dok ne postanete lojalni? Ono što je strašno u ovom razgovoru jeste da vi nikada ne grešite, a ja sam uvek upravu i mogli bismo ovako razgovarati do u nedogled, sve dok ne bismo poumirali od te vaše pameti.

___________________________________

Autor: Uroš Ječmenica