Pre više od 70 godina jedan mladi Amerikanac, hercegovačkog porekla, prvi put posetio je zemlju svojih predaka. Nije to bilo turističko putovanje. Nije pohodio otadžbinu da se upozna sa rodbinom i da vidi odakle su mu potekli roditelji. Bio je to opasan ratni zadatak! Poput nekog romantičnog filmskog junaka, u opasnoj ratnoj misiji, mladi Amerikanac, pronaći će ljubav svoga života.
Аvgusta 1944. godine na teritoriju centrane Srbije padobranima se spustila četvoročlana američka obavještajna misija, kodnog naziva Rendžer. Misiju koju je predvodio profesor balkanske istorije Robert Mekdauel, sačinjavali su još: radio-telegrafista Majk Divjak, poručnik Majk Rajačić, te junak ove priče, kapetan Jovan Džon Milidragović.
Osim Mekdauela, svi članovi tima bili su srpskog porekla. Milidragović je rođen 1918. godine u rudarskom gradu Bjutu, u američkoj državi Montana. Njegov otac Risto Milidragović u Ameriku se odselio iz rodnih Vranjskih, iz bilećkog kraja, još pre Prvog svetskog rata, da bi u otadžbinu ponovo stigao kao dobrovoljac u Balkanskim ratovima. Кada se vratio u Ameriku, zasnovao je porodicu sa životnom saputnicom, Crnogorkom Stanom Durković, pa dobio sinove Jovana, Roberta, Nikolu i Iliju i ćerku Milenu.
Mladi Jovan završio je osnovnu i srednju školu u rodnom Bjutu, a šumarske studije na univerzitetu Montana. Radio je za američko Ministarstvo poljoprivrede sve do početka Drugog svetskog rata, kada se kao poručnik aktivirao u Američkoj vojsci, gde je do 1943. služio u obalskoj artiljeriji. Potom se pridružio OSS-u, odnosno Američkoj obaveštajnoj službi, gde je završio obaveštajni i padobranski kurs, posle čega je u maju 1944. upućen u Bari i postavljen na mesto pomoćnika šefa obaveštajne službe, odseka za Jugoslaviju.
Кako je već rečeno, u Jugoslaviju je stigao krajem avgusta 1944, kao pripadnik misije Rendžer. jelovanje ove misije smetalo je i Britancima i Sovjetima, koji su neprestano vršili pritiske i zahtevali od Amerikanaca da povuku njene članove iz Jugoslavije, jer su, po njima, Mekdauel i njegovi ljudi pokušavali da promene stanje na terenu, obezbeđujući vojnu pomoć za četnike Draže Mihajlovića. Zbog velikog pritiska saveznika, Amerikanci su opozvali misiju, ali Mekdauelov tim, na terenu je ostao još mesec i po dana, pokušavajući nemoguće.
Zajedno sa Dražom prešli su u Bosnu, u Bijeljini su učestvovali na sastanku Draže Mihajlovića i muslimanskih prvaka. Septembra, Makdauel je primio čvrsta i jasna uputstva: naređeno mu je da se vrati, da ne ide u Beograd, ne preduzima mirovne pregovore niti bilo kakve druge aktivnosti, ali da i dalje dostavlja obaveštenja čekajući evakuaciju. 9. oktobra 1944. komanda OSS u Bariju je sugerisala Mekdauelu da se pridruži najbližoj partizanskoj jedinici. Mekdauel je kasnio sa odgovorom, ali je nakon dva dana odbio sugestiju kao "veoma opasnu i nemoguću". Na kraju, pukovnik Mekdauel i njegov tim su evakuisani 1. novembra 1944, mesec i po nakon Ruzveltove odluke da opozove misiiju.
Posle misije u Jugoslaviji, Don Milidragović vratio se obaveštajnim dužnostima u Italiji, gdje je na severu zemlje, iza neprijateljskih linija, učestvovao u organizovanju italijanskog pokreta otpora. U jednoj akciji krajem 1944. godine lakše je ranjen, posle čega je prebačan na bolničko lečenje u Firencu. A tamo, u romantičnoj Firenci, u jednom katoličkom manastiru se još od pada Musolinijevog režima u Italiji, krila Darinka Milović, student filologije na tamošnjem univerzitetu. Rođena je u Beranama 1922. godine, u porodici Bogdana i Radosave Milović. Posle završene učiteljske škole na Cetinju, obrazovanje je nastavila u Firenci, gde je studirala strane jezike.
Gurke - najbolji vojnici na planeti
Sudbonosni susret dvoje mladih zemljaka desio se na Božić, 7. januara 1945. godine. Ljubav je odmah planula, a biće krunisana sa čak tri venčanja! Američka restriktivna emigrantska politika nije se zadovoljavala običnim građanskim venčanjem, jer je to vreme bilo prepuno izbeglica koje su pokušavale, iz ratom zahvaćene Evrope, na sve moguće načine da se dokopaju američkog tla, pa je za pravovaljan brak bilo neophodno da se mladenci venčaju i u crkvi. Кako u Italiji, Džon i Darinka nisu mogli pronaći pravoslavnog sveštenika, venčali su se po katoličkom obredu, da bi se po treći put zakleli jedno drugom, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi "Svetog trojstva" u Bjutu.
Nakon venčanja, Džon i Darinka su proveli jedno vreme na obalama jezera Кomo, gde je Džon istraživao ratne zločine. Darinka je bila "prva ratna nevesta" u Bjutu, pa joj je prilikom dolaska u grad priređen svečani doček, a Montana standard doneo je opširan prilog na naslovnoj strani o dolasku prve "evropske ratne neveste". Na dočeku, stotine građana ovog rudarskog gradića u Montani obasipalo ju je buketima cveća.
Iako je govorila 5 jezika, engleski nije znala, jer ni slutila nije da će joj trebati. Tako je u prvom periodu svog života marljivo učila jezik sredine u koju ju je ljubav dovela. Džon je napustio vojsku i posvetio se poslu u Šumarskoj službi Montane. Zbog prirode posla, Džon i Darinka su se često selili, od gradića Troja do Silvanitija, Libija, Helene, Gardenvila i Misule.
U braku su dobili sina Majkla i ćerku Mišel. Porodica Milidragović posle Džonovog penzionisanja skrasila se upravo u Misuli, gde je Džon umro 1997. godine, a Darinka 24. februara, 2013. godine. Tako je neumitni kraj ljudskoga života stavio tačku na ovu neobičnu ljubavnu priču. Ova gotovo filmska priča, začeta u teškim vremenima Drugog svetskog rata, u vremenima zla kakva ljudsko kolektivno sećanje nije zapamtilo, imala je, ipak, srećan završetak.
Autor: redportal.rs
