Prvi ljudi pojavili su se u Africi pre oko dva miliona godina, mnogo pre nego što su se moderni ljudi poznati kao Homo sapiens pojavili na istom kontinentu.
Mnogo antropologa još uvek ne zna o tome kako su različite grupe ljudi međusobno komunicirale i parile se tokom ovog dugog dela praistorije. Ali zahvaljujući novim arheološkim i genealoškim istraživanjima, počinju da popunjavaju neka polja.
Najpre "čovek" je svako ko pripada rodu Homo. Naučnici još uvek ne znaju tačno kada su i kako evoluirali prvi ljudi, ali su identifikovali nekoliko najstarijih.
Jedan od najranijih poznatih ljudi je Homo habilis, ili "snalažljivi čovek", koji je živeo pre oko 2,4 do 1,4 miliona godina u istočnoj i južnoj Africi. Drugi je Homo rudolfensis, koji je živeo u istočnoj Africi pre oko 1,9 miliona do 1,8 miliona godina (njegovo ime potiče od otkrića u Istočnom Rudolfu, Kenija); i Homo erectus, "uspravni čovek" koji se kretao od Južne Afrike pa sve do savremene Kine i Indonezije od pre oko 1,89 miliona do 110 000 godina.
Pored ovih ranih ljudi, istraživači su pronašli dokaze o nepoznatoj "superarhajičnoj" grupi koja se odvojila od ostalih ljudi u Africi pre oko dva miliona godina. Ovi superarhačni ljudi parili su se sa precima Neandertalca i Denisovanaca, prema radu objavljenom u časopisu Science Advances u februaru 2020. To označava najraniji poznati slučaj parenja ljudskih grupa među sobom - nešto što znamo dogodilo se mnogo kasnije kasnije.
Posle superarhičnih ljudi došli su arhaični: neandertalci, Denisovci i druge ljudske grupe koje više ne postoje.
Arheolozi za neandertalce ili Homo neanderthalensis znaju još od 19. veka, ali su Denisovce otkrili tek 2008. (grupa je toliko nova da još nema naučno ime). Od tada su istraživači otkrili da Neandertalci i Denisovci ne samo da su se parili između sebe, već i sa modernim ljudima.
Kao nedavno otkrivena grupa, imamo mnogo manje podataka o Denisovcima nego o Neandertalcima. Ali arheolozi su pronašli dokaze da su živeli i parili se s neandertalcima u sibirskoj ljubavnoj baraci oko 100.000 godina. Najdirektniji dokaz za to je nedavno otkriće 13-godišnje devojčice koja je živela u toj pećini pre oko 90.000 godina. DNK analiza otkrila je da je njena majka bila neandertalka, a otac Denisovac.
Naučnici još uvek otkrivaju kada se sve ovo međugrupno paranje i mešanje dogodilo. Savremeni ljudi su se možda parili sa neandertalcima nakon migracije iz Afrike u Evropu i Aziju pre oko 70.000 godina. Očigledno ovo nije bila zabava za jednu noć - istraživanja sugerišu da je bilo više susreta između neandertalaca i modernih ljudi.
Manje se zna o Denisovcima i njihovom kretanju, ali istraživanja sugerišu da su se moderni ljudi parili s njima u Aziji i Australiji pre između 50.000 i 15.000 godina. Do nedavno su neki istraživači pretpostavljali da ljudi afričkog porekla nisu imali poreklo neandertalaca, jer njihovi prethodnici nisu napuštali Afriku da bi se upoznali sa neandertalcima u Evropi i Aziji. Ali ima i onih koji ne podržavaju je taj narativ izveštavajući da moderne populacije širom Afrike takođe nose značajnu količinu neandertalske DNK.
Istraživači sugerišu da bi ovo moglo biti rezultat migracije modernih ljudi u Afriku tokom poslednjih 20.000 godina nakon parenja sa neandertalcima u Evropi i Aziji. S obzirom na ovakve vrste otkrića, možda bi bilo bolje razmišljati o evoluciji čoveka kao o "isprepletanom toku", a ne o "klasičnom drvetu evolucije".
Iako većina DNK modernih ljudi i dalje potiče iz grupe koja se razvila u Africi (neandertalska i deniosovanska DNK čine samo mali procenat naših gena), nova otkrića o parenju među grupama zakomplikovala su naš pogled na evoluciju čoveka. Čini se da što više DNK dokaza dobijemo - na svako pitanje na koje se odgovori, pojavi se još pet.
Ljudske grupe koje su se susretale verovatno su zamenile i više nego samo gene. Neandertalci koji su živeli u savremenoj Francuskoj pre otprilike 50.000 godina znali su kako da podmetnu vatru, navodi se u časopisu Nature iz 2018. godine, čiji je glavni autor bio Sorensen. Paljenje vatre je ključna veština koju su različite ljudske grupe mogle prenijeti jedna drugoj - možda čak i ona koju su neandertalci učili nekim modernim ljudima.„Ove rane ljudske grupe su se zaista zaobišle“, kaže Sorensen. „Ovi ljudi se jednostavno toliko kreću da je veoma teško isceliti ove veze.“
HOMO SAPIENS: Evolucija modernog čoveka 🐵
Seks neandertalaca i modernih ljudi 💗
Autor: redportal.rs
