MEDICINA: Ako radite fasting kako treba, efektivno produžujete sebi život?? 🤨

Nije fora u tome ŠTA jedemo, nego KAD jedemo? 🤔

Ako već duže vreme pokušavate da smršate i tražite načine, sigurno ste čuli za tzv. intermittent fasting, ili ti samo fasting. Holivud je prvi popularizaovao ovu dijetu pod više različitih imena. Tu je 5:2, pa 16/8 metod, warrior diet, eat stop eat, itd, itd. Svima je suština ista - da bi smršali ne treba da ograničimo šta jedeno, nego KADA jedemo.

Najverovatnije vam zvuči kao samo još jedna prevara preko koje je nalepljeno ime neke poznate osobe, ali zapravo postoji poprilično veliki broj naučnih podataka koji podržavaju fasting, ne zbog toga što izaziva neko preterano mršavljenje (zapravo i ne izaziva toliko), već zbog velikih benefita koje ima po celokupno zdravlje ljudskog organizma.

Prema validnim medicinskim podacima rešava simptome psorijaze, pospešuje borbu organizma protiv infekcija, i snižava šanse za razvoj više različitih oblika kancera i metaboličkih bolesti.

Prema najnovijoj studiji, objavljenoj u časopisu Nature, postoji još jedan boljitak fastinga - produžuje život. Kako se navodi u studiji:

Vremenski ograničena ishrana u poslednje vreme stvara sve više interesovanja kod naučnika jer pokazuje da poseduje odlične benefite u kontekstu usporavanja starosti. Na testovima na voćnim mušicama, promene u ishrani u skladu sa fasting sistemom dramatično su produžile životno vek mušica i smanjile vreme pojave oboljenja od starosti na mišićima i u digestivnom traktu.

Kao što se da pretpostaviti, ljudi i mušice se drastično razlikuju, ali postoji dobar razlog zašto je tim odabrao baš njih za ovakav test. Sve više istraživanja pokazuje da efektivnost fastinga u mnogome zavisi od toga kako prati naš dnevni ritam, tj. Cirkadijalni ritam. Upravo zato su izabrane mušice jer one imaju najsličniji dnevni ciklus sa nama. Pride, delimo sa njima oko 70% gena koji su vezani direktno za razvoj bolesti. I najbolje od svega, po starenju veoma su slične nama, samo što one naš "život" prožive u roku od 2 meseca - što znači da naučnici sve efekte i ceo životni vek mogu lako i brzo da analiziraju.

Da bi izmerili efekat fastinga na starenje, tim je stavio voćne mušice na 4 različite dijete. Jedna grupa imala je neograničen pristup hrani, druga samo 12 sati dnevno, treća 24 sata bez hrane nakon čega 24 sata neograničenog pristupa i poslednja grupa je držana na fastinu (20 sati posta, potom jedan dan oporavka i pristup hrani).

Od 4 vrste ishrane, samo jedna je produžila život mušicama - fasting. Tačnije, kako je tim shvatio, mušice su bile te koje su iskoristile ciklus dana i noći da poste celu noć i jedu samo sredinom dana.

Ovaj proces naučene autofagije, proces kojim telo razbija svoje nepotrebne ili loše delove da bi stvorio nove ćelije, startuje nakon posta - ali samo tokom noći. Kako navode:

Otkrili smo da benefiti fastinga, koji utiču na produženje života, zahtevaju funkcionalni cirkadijalni ritam i autofagiju. Ako je i jedan od ta dva procesa ometen ili ne funkcionalan, dijeta nije imala nikakav efekat na produžetak života.

Prateći ovakav sistem ishrane, mužjaci su živeli duže čak 8 dana - skok od 13%. Dok je ženkama bilo još bolje, živele su duže nedelju i po, ilii ti 18% duže. Pored toga zdravlje mušica se osetno poboljšalo, rad mišića i neurona se popravio, pojava problema sa unutrašnjim organom kao sa digestivnim traktom usled starosti se minimalizovala.

Posebno intrigantno je ono što tim planira da učini sa ovim otkrićem. Ljudske ćelije koriste isti proces autofagije da očiste u regenerišu same sebe, i istraživači pretpostavljaju da otkriće konkretnih bihevioralnih promena, ili čak lekova, može simulirati ceo proces - čime žele da stvore efekat posta (inetermittent fastig) bez potrebe nejela.