Gotovo da cela planeta funkcioniše principom rada od 8 časova dnevno, što je dolaskom modernog digitalnog doba postalo pomalo besmisleno. Mnogi stručnjaci i analitičari podelili su svoje mišljenje i stavove u vezi sa ovim problemom modernog poslovnog čoveka.
Foto: pexels.com
Tradicionalni 8-časovni radni dan potpuno je zastario, neefikasan pristup poslu koji zapravo smanjuje produktivnost. Većina ljudi čak radi i tokom pauze za vreme radnog vremena.
Osmočasovno radno vreme započeto je kao socijalistički san. Vlasnik velške fabrike tekstila i socijalni reformator Robert Oven zaslužan je kao prva osoba koja je to pokrenula, pozivajući na radnike koji su početkom 19. veka imali 8 sati rada, 8 sati rekreacije i 8 sati odmora. Ovo je bilo mnogo bolje nego što se očekivalo da će u to vreme ući radnici fabrike od 12 ili 14 sati, uključujući decu.
Foto: pexels.com
Dobro je da primetimo da je 8-časovni radni dan bio produkt industrijske revolucije stvorene u pokušaju da se smanji broj sati teškog fizičkog rada koji su radnici bili prisiljeni da trpe u fabrici. Ovaj način rada stvoren je u doba kada su žene mahom ostajale kod kuće, brinući o domaćinstvu i deci, dok su muškarci išli na posao i donosili zaradu kući. Sada, žene su zaposlene, jure karijeru i postaje suviše besmisleno da se radno vreme zadrži kao nekada. Imajmo u vidu da te iste žene moraju da se vrate svom domaćinstvu i obavezama sa porodicom, a da pritom imaju isto radno vreme, kao da osim posla nemaju više ništa o čemu moraju da brinu.
Foto: pexels.com
U doba novog milenijuma, međutim, postoji jedan problem: nemoguće je zapravo raditi po 8 sati dnevno na poslovima koje mnogi danas imaju. Bitno je sagledati i staviti fokus i na one koji rade sa znanjem - one koji rade za stolovima, uglavnom ispred računara, u kancelarijama ili od kuće. Naročito oni koji provode te sate praveći, odnosno kreirajući stvari, poput pisaca, programera i grafičkih dizajnera.
U studiji koju su sproveli stručnjaci testirajući na stotine radnika u firmama, školama, fabrikama i slično došli su do neverovatnih otkrića...
Foto: pexels.com
Name, došli su do fascinantnog otkrića: dužina radnog dana nije bila previše važna. Važno je bilo kako su ljudi strukturirali svoj dan i vreme koje imaju da obave zadati posao. Konkretno, ljudi koji su strogo uzimali kratke pauze bili su mnogo produktivniji od onih koji su radili duže. Idealan balans rada i odmora bio je: 52 minuta rada, a zatim 17 minuta odmora. Nisu proveravali društvene mreže, niti im je smetala e-pošta. Kada su nakon sat vremena osetili umor, pravili su kratke pauze tokom kojih su se potpuno odvajali od posla.
Foto: pexels.com
Postoji li pametno rešenje? Udaljavanje od računara, telefona i liste obaveza je neophodno za povećanje vaše produktivnosti. Pauze poput hodanja, čitanja i ćaskanja su najefikasniji oblici punjenja jer vas udaljavaju od posla. U napornom danu možda će biti primamljivo razmišljati o tome da se pozabavite e-poštom ili da obavljate poslovne telefonske pozive za vreme pauze, ali nisu. Zato ne popuštajte u ovom pravcu razmišljanja!
Autor: redportal.rs
