U knjizi Dragačevci ovenčani Karađorđevom zvezdom autori Radovan M. Marinković, Nikola Stojić, Joviša M. Slavković i Zoran Marinković, su izneli sjajnu priču o majki Stanojli i njenim sinovima
Pet sinova otadžbini odgajila je Stanojla s mužem Radičem Radičevićem, opremila i ispratila u rat. Otišli su najstariji Pavle i Marko, kapetani prve klase. Za njima Miloje, inženjer i kapetan druge klase, za ovim Vasilije, učitelj, i najzad najmlađi Radoš.
Od njih petorice sa bojišta se vratio najstariji Pavle, na bolovanje da vida rane, a ostala četvorica pala su slavno. Prvo je pao Marko, pa onda srednji i najmlađi istog dana. Miloje na Šapcu. Radoš na Žarkovu, a učitelj Vasilije od velikih ratnih napora umro je u Trsteniku. Majka nije bila te sreće ni da joj prvenac Pavle zapali sveću. Austrijanci ga 1915. u Kaoni ubiše, prvu i poslednju nadu Stanojlinu.
Stanojlin sin Miloje važio je za istaknutog socijalistu, koji je u Kaonu i sela Gornjeg Dragačeva doneo te ideje, još kao student tehnike na Viskoj školi u Beogradu. Njegove ideje su meštani prihvatili, to se videlo na Vaskrs 1909. kada je u njegovom selu osnovana mesna organizacija Srpske socijaldemokratske stranke. Miloje je na sabor kod crkve sa socijalistima došao noseći crveni barjak.
Prednjačio je i na nakon što je napisao diplomski rad i otišao kao rezervni oficir u Prvi rat, u kome je pisao dnevnik, ali je dnevnik izgubljen, dok je u Drugom balkanskom ratu protiv Bugara teže ranjen u ruku i onesposobljen za pisanje. Po diplomiranju zaposlio se u Ministarstvu građevina Vlade Srbije, u prvoj godini Prvog svetskog rata bio na komandnom mestu čete u Desetom pešadijskom puku prvog poziva, kao kapetan druge klase.
Foto: opanak.rs
Sa pet sveća i pananija došla je da prekadi podušja sinovima, poređala pet čaša ukuvane pšenice i izvadila pet sveća. Dok je pop Uroš Ocokoljić čitao, Stanojla je uzdisala i do zemlje se klanjala, krsteći se i moleći se Bogu. Ono što je za divljenje i primer junaštva, pričao je pop Uroš, Stanojla se držaala poput Jugovića majke čvrsto držala i nije zaplakala. Taj prizor su gledali austrijski vojnici u neverici ali bilo im je jasno da nikad ne mogu pokoriti ovaj narod Austrijanci su nemilosrdno ubijali nevine od Goračića do Kaone i Dubca, neke odveli u Guču i tu kasnije obesili.
U Balkanskim i Prvom svetskom ratu, Dragačevci su masovno učestvovali i ginuli. U pomenutim ratovima živote je izguilo čak 3.240 Dragačevaca. Oni su se iskazali junaštvom, a najistaknutiji, od kojih su neki preživeli žestoke ratne okršaje, možete nać u ovoj knjizi.
Novi ZEMLJOTRES u Hrvatskoj!
Autor: redportal.rs
